Osigurana tek svaka deseta njiva

Ali se strepi i od velikog nevremena koje posle sadašnjih visokih dnevnih temeratura ne primerenih maju mogu da donesu oluju, led i obilne padavine.

Imajući u vidu da je poljoprivredna proizvodnja okosnica privrednog razvoja Srbije, s obzirom na to da učestvuje sa oko 6,5 odsto u BDP-u, a biljna proizvodnja sa 70 odsto, jedan od izlaza iz klimatskih nepogoda trebalo bi da bude, osim navodnjavanja i osiguranje useva, premda osiguravajuće kuće osiguravaju rod od grada, udara groma i požara, a ne i od suše.

Međutim, od ukupno zasejanih poljoprivrednih površina u našoj zemlji, svega deset odsto površina je obuhvaćeno osiguranjem, a to je još  daleko od prakse razvijenih zemalja, gde se taj procenat osiguranja kreće u zavisnoti od obima proizvodnje od 20 do 80 odsto. Na primer u Austriji je više od 70 odsto oranica osigurano.

Doduše poslednjih godina se primećuje blago povećanje broja osiguranja, ali je obuhvat osiguranjem u Republici Srbiji i dalje nedovoljan, kažu u DDOR -u.

Kako dodaju, razlog za to je između ostalog pogoršanje uslova privređivanja u celini, kao i nedovoljno razvijena svest proizvođača o potrebi osiguranja svoje imovine.

U ovoj osiguravajućoj kući navode da je pribava osiguranja protiv suše  na samom početku, pa će se tek kasnije moći da se sagledaju efekti prošle godine. Poljoprivrednici najviše osigravaju rod od grada, a manji deo na dopunske rizike od kojih je najčešći olujni vetar.

Ako se posmatra Vojvodina u celini odnosno saberu dani kada je bilo gde u pokrajini padao grad, onda je takvih dana u proseku 60, ali ih može biti i znatno više, jer gradobitni period predstavlja vremenski period od pojave prvog do zadnjeg grada u toku godine, pa za  Vojvodinu taj period iznosi u proseku 150 dana. Broj dana s olujom približan je broju dana sa gradom. Od grada i oluje u Vojvodini bude u proseku oštećeno ili uništeno 150 – 200 hiljada hektara. Nepogode poput onih koje su se dogodile 2013. godine u praktično celoj Vojvodini ili 2016. i 2017. godine u Banatu, naneli su velike štete poljoprivrednicima. Štete mogu da budu i totalne, odnosno da celokupan rod jednog gazdinstva bude izgubljen, naglašavaju u DDOR-u.

Direktor zemljoradničke zadruge u Begeču Gojko Zec kaže da je svega nekoliko koperanata osiguralo useve a razlog zašto je to tako vidi u nezainteresovanosti poljoprivrednika.

Zadružni savez Vojvodine u nameri da preduhitri štete od elemementarnih nepogoda, iz godine godinu edukuje poljoprivrednike da je osiguranje potrebno, kaže savetnik za proizvodna itanja u Zadružnom savnjezu Vojvodine Petar Radić.

Kako dodaje, zahvaljujući saradnji koju imaju s DDOR-om, ali i povećanoj svesti poljoprivrednih proizvođača o potrebi udruživanja, broj zadruga koje svake godine zaključuju osiguranje useva i plodova svojih kooperanata se povećao.

Osiguranjem poljoprivredni proizvođači dobijaju ekonomsku zaštitu za ulaganja koja su imali u proizvodnju, pa i za izgubljenu zaradu, zaključuje Radić.

Imamo 34 zadrugara i više od stotinu koperanata ali je svega njih nekoliko osiguralo rod pšenice i soje, premda  osiguranje nije skupo. Rod od ova dva useva osigurava se u odnosu na prosečan prinos, pa po hektaru računajući cenu useva osiguranje zemljoradnike u odnosu na ulaganja u poljoprivrednoj proizvodnji ne koštaju puno, objašnjava Zec.

Poljoprivrednik iz Kovina Jadran Anđelović kaže da veliki ratari koji obrađuju više stotina hektara osiguravaju useve, pre svih uljanu repicu, soju i suncokret, jer ove uljarice imaju solidnu cenu.

Oni koji obrađuju nekoliko hektara ne osiguravjau useve smatrajući da im je to čist trošak. Godinama plaćam osiguranje, u proseku oko 2.000 po hektaru, premda na svu sreću već 15 godina okolinu Kovina nije tukao led, pa mi je osiguranje bilo i nepotrebno, ali neću da rizikujem, ističe Jadran Anđelković. 

Z. Delić