Dragan Jerinkić, koreograf: Bajkovite baletske slike
Na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta večeras će biti praizveden balet „Pinokio” na muziku Nodara Viktoroviča Čanbe, savremenog abhaskog kompozitora i dirigenta, po libretu i u koreografiji Dragana Jerinkića.
Po svemu što se do sada moglo videti, uključujući i generalnu probu, publika će biti u prilici da uživa u izuzetnom, maštovitom klasičnom baletu, veoma zahtevnom u svakom pogledu, tehničkom, izvođačkom, koreografskom...
– Osmisliti baletsku koreografiju od samog početka, praktično od prvog koraka na sceni pa do završnog poklona publici, ne može se reći ni da je lako ni da je teško, već je jednostavno zanimljivo – otkriva u razgovoru za „Dnevnik” koreograf Dragan Jerinkić. – Naravno, postoji proces rada koji jeste složen, ali i istovremeno izuzetno uzbudljiv. A on, naravno, počinje libretom. Tako sam i ja za njegovu osnovu uzeo čuveni roman Karla Kolodija i malo ga modifikovao, stavljajući više fokus na događaje iz Đepetovog sna.
Orkestrom SNP-a dirigovaće Aleksandar Kojić, scenograf je Dalibor Tobyić a kostimograf Mirjana Stojanović Maurič...
– Muzika i pokret moraju potpuno da se integrišu, koraci se moraju stopiti sa zvukom orkestra, kostimima, scenografijom... Drugim rečima, predivna muzika Nodara Čanbe, kostimi Mirjane Stojanović Maurič i scenografija Dalibora Tobyića bili su ram za baletske slike. A tih slika u „Pinokiju” ima čak 27, mnoštvo je likova, te je nužno nekoliko presvlačenja i prešminkavanja, kako bi se igrači transformisali u najmanje dve, a neki i u tri uloge. To jeste izuzetno teško, ali pokazuje i veliku profesionalnost balerina i baletskih igrača.
Jerinkić otkriva da je muzika izvorno napisana u tri čina, ali da je partitura za praizvedbu redukovana kako bi predstava bila kraća, u dva čina, koja će pri tome deliti samo kratka pauza od nekoliko minuta, koliko je potrebno da se napravi malo veća promena scenografije i igrači presvuku i prešminkaju. Jer, neki od njih se u nastavku pojavljuju u sasvim drugim ulogama...
– Najvažnije mi je tokom priprema „Pinokija” bilo upravo to da procenim ko iz ansambla može da iznese koju ulogu. Njihova igračka tehnika se, naravno, podrazumeva, ali je suština u likovima, karakteru... Recimo, sa Milanom Lazićem sam dosta razgovarao o Đepetu, i na kraju je sjajno izneo tu ulogu. U ovim igračkim godinama on i ne treba da radi deset pirueta, već da donese karakter predstavi. Na neki način sam i to želeo da pokažem kroz „Pinokija”, da su i kolege koje misle da možda više ne mogu da igraju, itekako vredne na sceni. Zato sam i iskoristio apsolutno ceo baletski ansambl, da se vidi koliko je neophodan i važan svaki član, bez obzira na godine...
Pored Milana Lazića, koji će dočarati Đepeta, na premijeri je uloga Pinokija poverena Naojukiju Acumiju, Lisac je Samjuel Bišop, Plava vila je Katarina Kljajić, Mačka igra Aleksandar Bečvardi, Đota – Igor Tauber, Cvrčak će biti Teona Radanović, Manđafuoko - Branka Gligorić...
– Sama priprema predstave je protekla u divnoj atmosferi, zaista odavno nisam tako dobro i kvalitetno sarađivao sa igračima. Inače, kompozitor Nodar Čanba je u balet uklopio i jednu prelepu abhasku igru, koju će na premijeri i prvoj reprizi izvesti četiri vrhunska baletana iz Abhazije, a oni će se pojaviti i sa našim igračima u finalu. Troškove dolaska, nastupa i boravka solista iz Abhazije pokriva Ministarstvo kulture te kavkaske republike i, realno, na njih ćemo moći u budućnosti da računamo samo kada su u pitanju neka veća gostovanja, festivali... A kada su nastupi van kuće u pitanju, Balet SNP-a je do sada, zbog gabarita matične scene, bio hendikepiran, pa su mnoge vrhunske predstave praktično bile zakovane za matičnu scenu ili su, u najboljem slučaju, mogle da gostuju u Sava centru, kao u slučaju „Grka Zorbe”...
– Upravo zbog tih problema još u toku procesa rada na „Pinokiju” razmišljao sam i o mogućim redukcijama, koreografskim, ali i scenografskim, jer i rikvandi i kulise mogu da se po potrebi sužavaju, skraćuju... I ova predstava će bez problema moći da se izvodi i na scenama koje su za trećinu manje od „Jovan Đorđević”, što znači da ćemo moći da nastupimo i u Narodnom pozorištu u Beogradu, i na sceni HNK, u Sarajevu, možda Rusiji... I mislim da će u ovom baletu, gde god da ga budemo izvodili, uživati i mladi i oni stariji, jer sam uveren u to da se našeg „Pinokija” ne bi postidela nijedna scena na svetu.
M. Stajić