Vučić: Želimo da budemo prva sledeća zemlja članica EU

Vučić je na zajedničkoj  konferenciji za novinare u Bukureštu, gde je učestvovao na sastanku sa predsednicom Vlade Rumunije Vjorikom Danćilom, premijerom Bugarske Bojkom Borisovim i premijerom Grčke Aleksisom  Ciprasom, najavio i formiranje Radne grupe u kojoj bi bili ministri saobraćaja, transporta i komunikacija.

 Kako je objasnio ta Radna grupa bi trebalo da ubrzano radi na konkretizaciji dogovorenih projekata, kako bi spremno dočekali Samit 16 1, a koji će se održati 6. jula u Bugarskoj, ranije nego obično.

Vučić je podvukao da Srbija ima uvećanje robne razmene i sa Bugarskom i sa Rumunijom i sa Grčkom, što je praćeno porastom broja turista iz tih zemalja u Srbiju, ali i iz Srbije u sve tri zemlje.

Predsednik Vučić je ukazao na značaj sastanaka poput današnjeg u Bukureštu, ističući da je Srbija jedina zemlja, od te četiri, van EU, te je utoliko značajnija podrška Grčke, Rumunije i Bugarske na evropskom putu.

Poručio je da će Srbija u svemu što može iskreno podržati i pomoći sve te tri zemlje, a da očekuje još snažniju podršku Bukurešta, Atine i Sofije na evropskom putu.

"Želimo da nam pomognete, jer i mi bismo vama pomogli da smo na vašem mestu, jer želimo da budemo sledeća zemlja koja će postati članica EU, a bez vaše snažne podrške to ne možemo uradimo", istakao je srpski predsednik.

Vučić je izjavio da se ne može uporediti incident u Jasenovcu koji je, kaže, višestruko teži, strašniji i opasniji od onoga što je Vojislav Šešelj u saopštenju SRS rekao da se dogodilo u parlamentu pirlikom posete hrvatske delegacije, a što niko nije video, ni čuo. 

Upitan o odnosima sa Zagrebom i izjavi hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović da nju ne zanimaju recipročne mere već dijalog, te da je malo zabrinuta zbog odnosa Beograda i Zagreba, Vučić kaže da je on veoma zabrinut. 

"Uvek sam se trudio da budem objektivan, evo već 80 dana nisam rekao negativnu reč, nismo mi zabranjivali njihovim ministrima zato što nam se njihove izjave ne sviđaju da uđu u Srbiju", rekao je Vučić. 

Sve ovo, kaže, imamo jer je SRS nešto saopštila, što niko niti je video niti zna, niti je čuo da se dogodilo. 

"Zbog saopštenja SRS ste sve ovo napravili. Da nije malo previše, da niste malo nervozno ili ishitreno reagovali? Mi mirno reagujemo, čekamo vreme, nikoga ne vređamo. Moje pitanje je hoće li biti podignut spomenik Alojziju Stepincu u Zrinu, hoće li biti ili neće biti", pita Vučić. 

Upitao je da li je podizanje spomenika Stepenicu u Dvoru na Uni, u uvek većinskoj srpskoj opšitni, razumno i da li je to prijateljski čin prema hrvatskim građanima srpske nacionalnosti, prema Srbima uopšte, jer su "pod ustaškom kamom i pod ustaškim režimom stradali mnogi Srbi iz svih delova nekadašnje Jugoslavije". 

"Mislite da je to manje važna stvar od tog Šešeljevog saopštenja? Milsim da su tu onda neke stvari ozbiljnije poremećene", primetio je Vučić

Poručio je i da je Srbija uvek spremna za dijalog, ali neko mora i da želi da vas čuje, i da vas sasluša. 

"Spremni smo da Hrvate saslušamo, ali nismo oduševljeni ni Barišićem, ni Budakom, ni Stepincem, ni njihovim veličanjem, ni Blajburgom, a neću da govorim s kim sve na njihovoj politickcoj sceni nismo oduševljeni, prosto spuštao bih se na jedan nivo na kojem neki od njih vole da budu a u koji prosto ne želim da zagazim", kaže Vučić.

 Naznačio je da je srećan zbog konkretnih razgovora i dogovora, da se razgovaralo o autoputu Temišvar - Beograd, autoputu ka Buvgarskoj, zatim ka Skoplju ali i kakao modernizovati prufu Niš-Dimtrovgrad - bugarska granica, kako ojačati digitalnu infrastrukturu...ali i rešiti neke probleme kao što je onaj na Đerdapu.

"Verujem da ćemo sve to uspešno da rešimo.Srbija je zainteresovana za svakodnevno dalje i stalno unapređenje saradnje u bvalkanskoj četvorci", rekao je Vučić.

Srbija je važan faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu koja je dala pozitivan doprinos procesu saradnje i pomirenja, istakla je danas rumunska premijerka Vjorika Danćila, posle sastanka kvadrilaterale u Bukureštu.

Danćila se, na zajedničkoj konferenciji za noviner, posebno zahvalila predsedniku Aleksandru Vučiću na doprinosu njegove zemlje u procesu saradnje i pomirenja u regionu, te izrazila uverenje da će ga Rumunija, Grčka i Bugarska, kao članice EU, podržati u procesu pristupnih pregovora.

Ukazala je da je format kvadrilaterale dobra prilika za konsolidaciaju dijaloga i prepoznavanje načina saradnje, posebno kada je reč o ekonomskom razvoju.

"Danas smo razgovarali o ekonomskoj saradnji, jasnim projektima, koje sve četiri države zajedno mogu da razviju, razgovarali smo o formatu 16 1 i skupovima gde možemo da napravimo jasne korake o projektima o kojima smo razgovarali danas", objasnila je Danćila.

Premijer Bugarske, zemlje koja trenutno predsedava EU, Bojko Borisov, ukazao je da odluke koje se tiču Prištine nisu bile lake predsedniku Vučiću, ali i naveo da bez Kosova Zapadni Balkan ne može napredovati.

"Ponosan sam na političku elitu na Balkanu, jer nije bilo više odgovornih političara nego sada, rekao je on.

Borisov je naglasio da svi shvataju da su deo evropske porodice i da nema alternativu evropskim izgledima za Zapadni Balkan.

Preneo je da je jutros bio u Ljubljani gde je započeo aktivno da radi na nekoliko pitanja vezanih za Balkan, počev od pripreme sastanka u formatu 16 1, koji će u julu biti održan u Sofiji, kako bi mogao da se postigne dalji razvoj Balkana.

"Pre oko godinu dana mi smo istakli potrebu za temom Zapadnog Balkana, da ona treba da se nađe na evropskoj agendi. Sa kolegama iz Rumunije i Grčke moramo da uradimo sve što je moguće kako bi Zapadni Balkan vratili u evropsku porodicu gde pripada, podvukao je bugarski premijer.

Borisov je kazao da poštuje sve napore koji su već preduzeli evropski zvaničnici, kao što su Žan Klod Junker, Federika Mogerini koji su posetili region, ali i Donald Tusk koji tek počinje balkansku turneju, kako bi se uvdeli u stanje.

Osvrnuo se na nedavno izlaganje predsednika Francuske Emanuela Makrona, navodeći da je šef francuske države za opšte promene EU, a da je nemačka kancelarka Angela Merkel na pravom putu kada je reč o podršci Balkanu da ide putem razvoja i napretka.

"Veoma je lako raspaliti i početi konflikt na Balkanu. Videli smo i u prošlosti kada postoji problem u jednom delu Blakana, onda se to prenosi na druge delove regiona. Istorija je pokazala da je to vodilo ka velikom broju uništenja", kazao je Borisov.

U vezi današnjeg sastanka konstatovao je da je ovaj format pokazao da je konstruktivan i da se žele dostići stvari koje mogu da zbliže ovaj region, a ne razdvajaju ga.

"Želimo infrastrukurnu povezanost, da uvećamo ekonomski razvoj, unapredimo turizam i sve druge oblasti", poručio je on.

Ukazao je na značaj povezivanaj glavnih gradova autoputevima, kao i povezivanje luka, podvukavši da je potrebno i povezivanje sa Prištinom.

"Nastavićemo u ovom formatu. Krajem juna ćemo se ponovo sastati. Moramo da budemo aktivniji kako bismo pripremili konkretne projekte koji bi predstavili na Samit 16 ", rekao je predsednik bugarske vlade.

I grčki premijer Aleksis Cipras je istakao da je veoma bitno što je sastanku u Bukureštu prisustvovao predsednik Srbije, dodajući da zemlje članice Rumunije, Bugarska i Grčka žele da pomogu ostvarenju cilja da Srbija postane čclanice Unije.

Srbija je zemlja koja radi i koja je uvek radila na evropskoj ideji, naglasio je on.

Cipras je podvukao da je Srbija važna zemlja za ceo region i da je to zemlja koja je proteklih godina ostvarila napredak u rešavanju problema prošlosti.

On je istakao da je inicijativa kvadrilaterale važna jer ima svrhu saradnje, kako bi se pospešio mir, stabilnost i bezbednost u celom regionu.

"Svi znamo da je Balkan oblast koja je uvek imala mnogo izazova, oblast u kojoj su se događali ratovi, ali i da je oblast sa veoma snažnim mogućnostima“, podvukao je grčki premijer.

Kazao je da Balkan treba da iskoristi mogućnosti koji mu se pružaju i da razvoj Zapadnog Balkana predstavlja i evropski razvoj.

"Jasno je da moramo da idemo ka evropskoj budućnosti tih zemalja. Danas imamo potrebu da izgradimo evropsku viziju, radi budućnosti ovog regiona, uvek ispunjavajući uslove koje EU pred nas stavlja“, istakao je Cipras, dodajući da je Grčka oduvek podržavala pristupaje regiona Uniji.

Naglasio je da je pre 15 godina u Solunu pokrenuta tema približavanja Zapadnog Balkana EU, a da će u Sofiji, u maju, biti nastavljeni s tom inicijativom.

Preneo je da je u Bukureštu razgovarano o konkretnim projektima povezivanja, i da je pridat poseban značaj interkonekciji na Balkanu, u cilju privlačenja investicija.

Cipras je rekao da postoji čitav niz projekata koji su od velikog značaja,  od kojih je izdvojio povezivanje luka u severnoj Grčkoj sa Crnim morem i Dunavom.

Istakao je da Grčka namerava da postane članica inicijative 16 1 i najavio da će sledeći sastanak kvadrilaterale biti održan u Grčkoj krajem juna.