Prijateljstva koja ne priznaju razlike i kilometre

U okviru akcije „Svim srcem za osmeh deteta“, koju tradicionalno organizuje Udruženje građana „Novi Sad“, đaci viših razreda pomenutih osnovnih škola ponovo su se sastali, nakon januara ove godine, kada su deca s Kosova bila u poseti Novosađanima. Druženje je od samog početka bilo ispunjeno emocijama, te se na rastanku suze nisu krile.

„Jeste li bili u kafani ili ćete sad ići?“, upitao je carinik kosovske policije novosadsku delegaciju, pri samom dolasku na granicu, u petak u ranu zoru, što je sve opustilo i nasmejalo.

Ubrzo se u Donjoj Gušterici oko 40 učenika tri škole ponovo susrelo i spojilo u čvrste zagrljaje. Zatim je u Osnovnoj školi „Knez Lazar“ usledio topao doček domaćina, uz prigodan kulturno-umetnički program. Novosađani su zatim obilazili manastire i crkave, a prvi dan je završen priredbom učenika OŠ „Knez Lazar“.

Drugi dan putovnja obeležile su posete Pećkoj patrijaršiji, gde su učenici prisustvovali tradicionalnoj svadbi mladog para, zatim je usledio odlazak u Visoke Dečane na ručak i šetnja Prizrenom. Uveče je bio organizovan sastanak sa prijateljima iz Štrpca, koji su pre dve godine bili domaćini prilikom prve posete Novosađana drugarima s Kosova. Poslednjeg dana, u nedelju, gosti i domaćini obišli su arheološku iskopinu Ulpijane i manastir Gračanicu.

Kad se sve sabere i oduzme, gust plan i program je mnoge iscrpio, ali to je bio pozitivan umor. Stoga se niko kući nije vratio sa lošim utiscima, naprotiv.

„Toliko mi je bilo lepo da nemam komentara“, kaže nam Nikola Vasić, učenik sedmog razreda novosadske škole „Žarko Zrenjanin“. „Prvi put sam ovde i Gračanica je na mene ostavila najveći utisak. Najlepša je od svih manastira.“

I njegov imenjak – Nikola Marković, učenik petog razreda škole „Dušan Radović“ iz Novog Sada, oduševljen je proteklom posetom, a najviše ga je oduševila priroda.

„Ljudi žive skromno, a ne kao mi u gradu“, objašnjava Nikola Marković. „Mislim da ljudi na Kosovu nemaju ni previše, ni premalo, na granici su i to je dobro. Imaju i dosta sličnosti sa nama. I tamo i kod nas se ljudi bave poljoprivredom. Hrana mi se veoma sviđa, u lovačkom je fazonu.“

Ipak, ima onih koji ne dele isto mišljenje po pitanju hrane, te se više raduju domaćoj novosadskoj kuhinji. Međutim, učenik petog razreda škole „Knez Lazar“ Lazar Mladenović je u pravu kada kaže da je na Kosovu hrana lepša i ukusnija jer je prirodna, a ne kupovna.

„Ali devojke u Novom Sadu su lepše, zgodnije su“ – iskren je Lazar, koji je ceo vikend sve zabavljao neobičnim glasom koji menja.

Nekako su se i devojčice složile da su i Novosađani bolji frajeri. Imaju lepu frizuru, kaže nam Jovana Đorđević, učenica petog razreda OŠ „Knez Lazar“ i dodaje da dečaci u Novom Sadu ne govore „će idem tamo“, „će gu nahranim“ i slično.

Mada, bez obzira na to koliko se dijalekat, akcenat, pa i pojedine reči razlikuju na Kosovu i u Vojvodini, barijere za uspešnu komunikaciju nisu postojale. Naročito kada dođe do emocija, koje se nisu mogle sakriti, svima je sve odmah jasno.

„Drugačije je ovde nego u Novom Sadu“, smatra Novosađanka Jelena Petrović iz škole „Dušan Radović“.“ Mi živimo previše slobodno za razliku od njih. Ali i oni su u manjem mestu pa je drugačije. Navikla sam da živim u gradu, ali i ovde je prelepo.“

Stefan Rašić iz Donje Gušterice bi voleo da živi van svog rodnog mesta, recimo u nekom selu blizu Novog Sada. Kako kaže, dobro je da bude blizu grada, ali u mestu koje je mirnije.

Štedrost kao simbol srpstva



I ove godine sa svojom decom su išli i roditelji, te su se uverili u bezbednost odlaska na Kosovo i Metohiju. „Učestvujemo u ovom programu od samog početka, jer su moje ćerke primale decu sa Kosova na smeštaj“, priča nam tata Smiljan Ružić koji je sa svoje dve devojčice prvi put otišao na Kosovo.“ Utisci su mi mimo očekivanja. Ja sad imam misiju da ih prenesem porodici, komšijama, prijateljima i kolegama koji su zainteresovani da posete Kosovo. Mislim da je generalno život težak, ali je položaj žitelja tamo dodatno usložnjen, jer nemaju izvesnu budućnost i perspektivu. Mislim da im je atmosfera u stalnom iščekivanju nečega. U manastiru Visoki Dečani sam čuo za reč „štedrost“, što znači biti darežljiv i gostoprimljiv, što je tipična karakteristika za naš narod.Upravo ta štedrost je mnoge ostavila bez daha i ispunila srca. Kako Novosađani kažu, domaćini su se toliko potrudili da lepo ugoste prijatelje iz Novog Sada, da je pravi užitak videti ih srećne što imaju priliku da nas prime pod svoj krov.“

„Prevashodno, nama je cilj da deca uče od dece, i da shvate da postoje mališani na Kosovu koji pričaju istim jezikom i razmišljaju na isti način kao deca u Vojvodini, kao i da, ako vode računa jedni o drugima, mogu nešto veliko da naprave u životu“, kaže inicijator akcije „Svim srcem za osmeh deteta“ Vanja Božić. „Iako postoje bezbednosni priblemi na Kosovu i ljudi tamo ne mogu da budu slobodni kao mi, mislim da su njihova deca radosnija i srećnija nego naša.“

Budući da je ovo bila treća poseta novosadske dece svojim vršnjacima na Kosovu i Metohiji, i nastavnici škola „Dušan Radović“ i „Žarko Zrenjanin“ primećuju razliku u ponašanju svojih đaka.

„Naši učenici su mnogo toga naučili od dece s Kosova, a najviše kako da budu skromni, smireniji i da pružaju više ljubavi“, kaže direktorka OŠ „Dušan Radović“ Slavoljupka Mihajlović, koja je nakon posete školi „Knez Lazar“ došla na ideju da pronađe prijatelje koji bi bili raspoloženi da pomognu opremanje recimo kabineta za biologiju te osmoletke.

L. Radlovački