Tema Dnevnika: Za tri godine 30 osuđenika završilo fakultete
Nivo obrazovanja među osuđeničkom populacijom je porastao u prethodnih 15 godina kroz školovanje i stručno osposobljavanje, kao i usavršavanje u zavodima u Srbiji. Ovom pitanju se posvećuje velika pažnja jer je cilj da se smanji rizik od ponovnog činjenja krivičnog dela.
Samo u poslednje tri godine više od 30 osuđenih završilo je fakultete tokom izdržavanja kazne. Prošle godine šest osuđenih lica je završilo fakultet (uključujući jednu osuđenicu), 2016. godine 11 (uključujući jednu osuđenicu), a u 2015. njih 15, kažu za „Dnevnik“ u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
- Ukoliko su smešteni u poluotvorenom odeljenju zavoda, osuđenici ispite polažu van zavoda i odlaze sami jer su njima dodeljene pogodnosti poput odlaska kući za vikend ili izlazak u grad... Ukoliko su smešteni u zatvorenom delu, u upravi zavoda im izlaze u susret i profesore dovode u ustanovu, pa osuđenici tu polažu ispite, ali postoje slučajevi i da osuđeni odlaze na polaganje ispite u pratnji komandira van zavoda - pojašnjavaju u Upravi i dodaju da zavodi, u skladu sa mogućnostima, obezbeđuju prostorije u kojima osuđeni mogu da nesmetano uče i pripremaju ispite.
U sklopu programa postupanja i u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija (ZIKS) osuđeni ima pravo na osnovno i srednje obrazovanje koje se u skladu sa propisima organizuje u zavodima, kao i druge vidove obrazovanja. Takođe se odobrava i vanredno školovanje.
- U skladu sa savremenom penološkom praksom i humanim izvršenjem kazne, stručne službe u srpskim zatvorima poslednjih godina veliku pažnju poklanjaju primeni različitih programa u radu sa osuđenima (terapijskih, obrazovnih, programa za stručno osposobljavanje, učenje socijalnih veština) koji imaju za cilj usvajanje društveno prihvatljivih vrednosti, kao i unapređenje znanja i sposobnosti u pronalaženju posla kako bi se lakše uključili u uslove života posle izvršenja kazne, ali i smanjio rizik od ponovnog činjenja krivičnog dela, odnosno smanjila stopa povrata - navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Među primenjenim programima, značajno mesto zauzimaju školovanje, stručno osposobljavanje i rad osuđenih. U zavodima se organizuje opismenjavanje, osnovnoškolsko i srednjestručno obrazovanje (kroz saradnju sa školama u gradu), kursevi i osposobljavanje za različita zanimanja.
Kada je u pitanju obezbeđivanje konkretnih programa obuke i stručnog osposobljavanja osuđenih lica u cilju sticanja i verifikacije znanja kako bi se pružile mogućnosti za odgovarajuće radno angažovanje za vreme izvršenja kazne i uspešna reintegracija u društvo nakon izvršenja kazne, analizira se tržište, odnosno organizuje se obuka za deficitarna zanimanja kako bi što lakše našli posao po isteku kazne.
Kako objašnjavaju u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija slobodno vreme, obrazovanje, stručno osposobljavanje i rad kao oblici tretmana osuđenih, zapravo sačinjavaju sadržaj života penalne ustanove.
- Osuđenici prolaze stručno osposobljavanje za varioca, bravara, stolara, keramičara, fasadera, zidara, kuvara, pekara, vodoinstalatera, elektroinstalatera,tapetara, krojača, hidroizolatera, štampara na tekstilu, limara, armirača... Takođe, imaju mogućnost da se obučavaju za rad u sitoštampi koja je prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na listi deficitarnih zanimanja, programera za Auto ked i programera za Solid vorks, obučavaju se i za rad na CNC mašinama, rad u plastenicima, na glodačkim i metalo-strugarskim mašinama... - navode u Upravi.
Rad na osposobljavanju osuđenog za određeno zanimanje, prihvatanje rada od strane osuđenog kao sastavnog dela života i mogućnost zapošljavanja po izlasku na slobodu je jedan od važnih preduslova za ostvarivanje osnovnog cilja tretmana, za normalno funkcionisanje po izlasku na slobodu. Takođe, način učestvovanja osuđenih u sadržajima ovog vida tretmana neposredno je povezan s ocenom uspešnosti njihovog funkcionisanja u ustanovi.
Stručnim osposobljavanjem i radnim angažovanjem, osuđeno lice stiče neophodno iskustvo, dobija verifikovan sertifikat, ima bolji tretman u periodu izdržavanja kazne i priprema se za postpenalni prihvat i dugoročno prevenira povratništvo kriminalnim aktivnostima.
Za dve godine osnovnu školu završilo 736 štićenika
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Ministarstvom pravde - Upravom za izvršenje krivičnih sankcija, sprovodi programe osnovnog i srednjeg obrazovanja štićenika u kazneno popravnim zavodima i vaspitno-popravnom domu u Kruševcu. Od školske 2015/2016.godine program Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih sprovodi se u kazneno-popravnim zavodima u Požarevcu, Nišu, Sremskoj Mitrovici, kao i vaspitno-popravnom domu u Kruševcu i KPZ-u za maloletnike u Valjevu. Za dve godine osnovno obrazovanje odraslih završilo je 736 štićenika. U pomenutim zavodima realizuju se srednje obrazovanje (vanredno obrazovanje, kvalifikacija i prekvalifikacija) i stručne obuke. Protekle dve godine stručnu obuku završilo je 268 polaznika i to sa vrlo dobrim uspehom, s prosečnom ocenom 4,28. Ove školske godine privode se kraju obuke sa 147 polaznika, što je do sada najveći broj polaznika.
Postpenalni prihvat uključuje vrlo strukturiranu pripremu osuđenog za život na slobodi. Osuđeni izražavaju veliku motivisanost da se radno angažuju u zatvoru, često mnogo veću nego što to kapaciteti zatvoru omogućavaju. Rad osuđenih nije obavezan, već je rezultat vlastitog izbora, a svrha rada je da osuđeni stekne, održi i poveća svoje radne sposobnosti, radne navike i stručno znanje.
Ni u jednoj diplomi, niti stečenom sertifikatu, ne navodi se da su dobijeni u nekom od zavoda kako bi se izbegla eventualna stigmatizacija po izlasku na slobodu, a bivšim osuđenicima se time omogućuje da lakše pronađu zaposlenje, ističu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Dubravka Nikolić