Uzbudljivi koncertantni virtuozitet flautistkinje

Naslovljen je „Sećanja“ i u meni je pobudio sećanja na pobednicu takmičenja u Beogradu, kada joj je bilo samo 17. I danas, mnogo godina kasnije, ona svira sa nesmanjenim žarom i poletom, ostavljajući utisak kao da uopšte ne uzima dah, sjajno vajajući fraze, gde je svaki motiv prožet iskonskim osećanjem za stil, gde su čak i trileri treperili posebnim senzibilitetom. Sa triom iz Seksteta Visoke škole za muziku iz Kronberga interpretirala je Mocartov Kvartet u De-duru KV 285, najlepši od tri njegova kvarteta sa flautom, sa koncertantnim virtuozitetom u okvirnim stavovima i čežnjivo-melanholičnim Adađom u ha-molu, koji se smatra jednim od najlepših stavova ikad napisanih za flautu.

Na drugom koncertu Somusa sve je gotovo kipelo od muzikalnosti i dobrog ukusa i samih interpretatora i izabranog programa. U drugom delu čuli smo predivni Gudački sekstet „Sećanje na Firencu“ (Souvenir de Florence) Petra Čajkovskog, najstrastvenije i najpoetičnije delo iz njegovog takozvanog italijanskog opusa (koji čine i „Italijanski kapričo“ i „Serenada za gudače“) iz koga gotovo odišu mirisi juga i žar Mediterana, upečatljivi igrački ritmovi (u finalu) i ona, samo Rusima svojstvena bolno-patetična lamentacija laganog stava (Adagio cantabile e con moto).

Upravo i jedino to je nedostajalo u interpretaciji ovih izuzetno talentovanih mladih i vedrih umetnika okupljenih u jednoj od najboljih škola za gudače, sa raznih strana sveta – iz Irske, SAD, Gruzije, Kine, Kolumbije i Belorusije – ono samo Rusima svojevrsno „uživanje“ i uživljavanje u patnji koju je po notama sudeći imao i sam kompozitor kada se posle nekoliko sunčanih italijanskih meseci vratio u hladnu Moskvu 1890. godine... Do njih ta severnjačka studen i u temperaturi spolja i u duši nije dosegla; oni su mladi, radragani, veseli što muziciraju zajedno, što je proleće i u vazduhu i u njima samima.

Gordana Krajačić