Gorocvet, žuti vesnik proleća, dospeo u Crvenu knjigu

Od 215 vrsta biljaka popisanih u Crvenoj knjizi flore Srbije, s detaljnim opisima biljaka i njihovih staništa, kao prirodne retkosti stavljene su pod najstroži režim zaštite, a gorocvet se ubraja među najugroženije vrste uz Pančićevu omoriku, rosulju, banatski božur, srpsku ramondu i zlatni ljiljan.

Gorocvetu je ime pozajmio lik iz grčke mitologije, lepi lovac Adonis, a kako cveta od marta do maja, jedan je od vesnika proleća, pa je po tome  dobio latinsko prezime vernalis (prolećni). Već, kako gde, narod  na našim i prostorima u okruženju gorocvet još zove zečiji mak, gorocvat i gospina vlas. Svojim svetložutim žutim cvetovima zaista ukrašava vojvođanske lokalitete na kojima je opstao, od ovih na severu Bačke, Devojačkom bunaru i drugih banatskih mesta na području Deliblatske peščare, pa do Vršačkog i Titelskog brega.

Populacija gorocveta rasprostranjena je na Fruškoj gori u blizini Bešenova, Čerevića, Krčedina, Beške, Čortanovaca, Grgurevaca, Iriga, Šatrinaca, Jaska, Maradika, Neradina, Velike Remete, Sremskih Karlovaca, Vrdnika, Vizića, Iriga, Pavlovaca i još nekih mesta. 

Po imenu gorocvet moglo bi se reći da je bliskiji brežuljcima i planinskim predelima, međutim opstaje i u ravnici na peskovitim staništima i sušnim livadama. Biolog Jožef Gergelj iz Sente potvrđuje za naš list da je upravo kod Velebita jedno od najmasovnijih staništa gorocveta, gde su načinjeni ovi snimci, ali da gorocveta nadomak Kapetanskog rita ima i na drugoj strani u okolini Malog Peska i Malih Pijaca. Procvetao je i kod Čudotvornog bunara, izvora termalne vode za Kanjišku banju.

Međutim, botaničari sa severa Bačke zabeležili su da je gorocveta nekada bilo na mnogo više staništa na području Subotičko-horgoške peščare i Selevenjske pustare, ali je sa nekih već odavno iščezao. Početkom prošlog veka, pa i kasnije, gorocvet je u ovo prolećno doba cvetao kod Bačkih Vinograda, na obodu istočne lesni Ludaškog  jezera, u Horgošu pored pruga za Segedin, Hajdukovačkoj šumi i još nekim mestima.

Gorocvet ukrašava sve manje lokaliteta ne samo u Vojvodini, nego i na širim prostorima u regionu centralne i istočne Evrope. Stručnjaci podsećaju da je gorocvet bio široko rasprostranjen, ali da se zadržao i javlja se u izolovanim fragmentiranim populacijama, posebno zbog toga što je ova vrsta populacije izložena većem riziku lokalnih uticaja, kada se fizički uslovi staništa menjaju ka nepovoljnijim. Zbog dugotrajne eksploatacije i razvoja poljoprivrede, područja rasprostranjenja gorocveta se gotovo na čitavom arealu konstantno smanjuju. Glavni faktori ugrožavanja staništa su preoravanje stepa, prisustvo stoke, erozija, zagađenja poljoprivrednim hemikalijama i seča šuma.

Tako je od polovine prošlog veka u Bugarskoj površina travnatih zajednica smenjena za 30 odsto, a pod negativnim uticajima su i stepe i travnate zajednice u Rumuniji, Mađarskoj, Ukrajini i drugim zemljama u regionu, pri čemu ništa bolja situacija nije ni u našoj zemlji, gde su populacije gorocveta veoma smanjene iz istih razloga. Zbog toga se gorocvet, ili Adonis vernalis, smatra ugroženom vrstom i uvršten je u većinu Crvenih knjiga zemalja rasprostranjenja ove biljke, a u nekim od zemalja prirodnog areala je iščezao.

Razlozi zbog kojih je gorocvet ugrožen su brojni, između ostalog, neki su vezani za biologiju i ekologiju same vrste, kao što su nizak nivo germinacije semena, spori rast i spora regeneracija nakon oštećenja ili branja. Branje svake godine znatno umanjuje broj cvetova i jedinki koje  stignu da plodonose, jer branje pre sazrevanja semena znanto umanjuje mogućnost regeneracije populacije putem semena. Na drugoj strani, na mestima gde je zemljište pogodno za poljoprivredu, usled njegovog kultivisanja, gorocvet potpuno nestaje ili se populacija znatno redukuje.

Osim po lepoti cveta gorocvet je poznat i dragocen zbog lekovitosti, jer se koristi za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja, te je i zbog toga znatno proređen. Međutim, stručnjaci ukazuju da lepota i lekovitost gorocveta ne smeju da zavaraju, jer je reč o otrovnoj biljci. Gorocvet je ljutog, gorkog, neprijatnog ukusa i veoma otrovan, ali kao lekovita sirovina koristi se ceo nadzemni deo biljke. Zbog toga što je otrovna biljka, stanište gorocveta na pašnjaku kod Velebita opstaje, jer ga zaobilazi stoka koja se izgoni na ispašu.

M. Mitrović