Samolečenje sve učestalije, ali po lek samo uz savet apotekara
NOVI SAD: Nedostatak vremena za odlazak kod lekara i prolaženje obično dugotrajne procedure zakazivanja pregleda, dovelo je do toga da se ljudi često sami leče.
Kupovinom preparata u apoteci traži se način za brzo i lako otklanjanje simptoma prehlade, popravljanje imuniteta, smanjenje efekta prolećnog umora, alergije, gubitka kilograma, ali i za lečenje nekih ozbiljnijih stanja. Farmaceuti kažu da su svi preparati koji mogu da se kupe u apoteci bezbedni, ali naglašavaju da je pre kupovine neophodno da se građani posavetuju sa apotekarom i vide da li je neki preparat pogodan i preporučljiv za njih.
Predsednica udruženja privatnih apotekara “Spas” dipl. farmaceut Mirjana Marković objašnjava da bez lekarskog recepta mogu da se kupe OTC lekovi i dijetetski suplementi, a svi oni su prošli stroge i opsežne procedure registracije i kontrole zvaničinih insitucija, te su sa aspekta sastava i kvaliteta potpuno bezbedni.
OTC lekovi su lekovi širokog terapijskog spektra i minimalnih neželjenih efekata, a dijetetski suplementi su preparati koji dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala i drugih supstanci sa hranljivim i fiziološkim efektom, a neretko po sastavu mogu da budu i biljne droge.
Oni se uzimaju po savetu lekara, farmaceuta ili na osnovu lične procene. Samomedikacija već decenijama unazad predstavlja nezaobilazni deo zdravstvene nege u svim razvijenim zemljama sveta. Pri tome se uzima u obzir da pacijent kod blažih narušavanja zdravstvenog stanja poput prehlade, kijavice, kašlja, lakših bolova prolaznog karaktera ili prolećne alergije, ne mora da se obrati lekaru, već adekvatan savet može da potraži u apoteci. Potencijalna korist samomedikacije ogleda se u boljoj dostupnosti lekova pacijentima, direktnom i brzom pristupu lečenju i smanjenju broja poseta lekaru. Uloga farmaceuta, koji su zdravstveni profesionalci, jeste da u razgovoru sa pacijentom preporuče odgovarajući proizvod koji će ublažiti njegove zdravstvene tegobe i ubrzati proces oporavka, kaže Marković. Dijetetski suplementi sadrže sastojke koji su inače prisutni u hrani, ali se najčešće unose u nedovoljnim količinima, zbog čega se preporučuje suplementacija, odnosno njihova nadoknada. OTC lekovi predstavljaju lekove velike terapijske širine, koji su usled svoje bezbednosti stavljeni na režim izdavanje bez lekarskog recepta i mogu da se kupe u apotekama bez prethodne posete lekaru.
Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda kaže, u Članu 4. da deklaracijom, prezentacijom i reklamiranjem dijetetskih proizvoda ne mogu da se pripisuju svojstva prevencije, tretiranja i lečenja bolesti, ili se pozivati na takva svojstva.
Član 14, između ostalog, navodi da zdravstvene izjave ne mogu da budu neistinite, nejasne, dvosmislene ili da dovode u zabludu i da podstiču ili odobravaju neumereno konzumiranje hrane.
Član 17. kaže da zdravstvena izjava mora da bude bazirana na dokazanim opšteprihvaćenim naučnim činjenicama, dok se u Članu 19, između ostalog, navodi i da korišćenje zdravstvene izjave nije dozvoljeno ako ukazuje na odnos ili količinu smanjenja telesne mase i ako se poziva na pojedine zdravstvene radnike ili asocijacije koje nisu međunarodno priznate.
Posebno aktuelnu kategoriju proizvoda u periodima sezonskih prelaza predstavljaju sirupi protiv kašlja, pastile za grlo, lekovi protiv bolova koji se primenjuju kod gripa i prehlade kako bi se ublažili često neprijatni simptomi ovih stanja. Pacijenti žele da nakon preležanih respiratornih infekcija, brzo povrate oslabljenu radnu sposobnost. Zbog toga je upotreba dijetetskih i OTC proizvoda najčešće ujedno i najbrži put vraćanja dobroj formi, napominje Maković i naglašava da savetodavna uloga farmaceuta u apoteci čini ovaj izbor još sigurnijim.
Kada je u pitanju garancija da je proizvod ispravan, Marković navodi da svaki dijetetski suplement u Srbiji mora da bude registrovan u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.
Pre registracije dijetetski proizvod mora da dobije stručno mišljenje Farmaceutskog fakulteta u Beogradu koji odobrava njegovu deklaraciju i prođe kontrolu ovlašćene laboratorije kojom se utvrđuje zdravstvenu ispravnost proizvoda.
Pre upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja, Ministarstvu se dostavlju dokazi da proizvod u svom sastavu nema supstance koje potiču od genetski modifikovanih organizama, da ne sadrži sirovine dobijene od mleka ili mesa "ludih krava", da se nalazi u slobodnoj prodaji u zemljama EU, da je proizveden u skladu sa smernicama dobre proizvođačke prakse i da je proizveden po dobroj higijenskoj praksi, navodi Mirjana Marković i dodaje da kada Ministarstvo zdravlja utvrdi te podatke, kao i podatke dobijene od Farmaceutskog fakulteta i ovlašćene laboratorije, onda se pristupa procesu registracije i proizvod može da se nađe u slobodnoj prodaji.
Posledice korišćenja preparata koji nisu zdravstveno ispitani, a proizvedeni su od sirovina kojima nije ispitan kvalitet i bezbednost mogu da budu dalekosežne i pokažu svoje loše efekte za nekoliko godina, kada se te štetne materije u velikoj količini deponuju u telu.
Dakle farmaceut mora da poseduje sve sertifikate zakonom predviđene koji potvrđuju da je proizvod bezbedan i tako garantuju zdravstvenu ispravnost. Apotekar mora kod sebe da ima overene sertifikate analiza dostavljene od proizvođača, uredno pečatirane i zavedene, u kojima se garantuje da se u kutiji nalazi ono što piše na etiketi. Takođe, stručno lice kod sebe mora da ima i podatke ovlašćene laboratorije u Srbiji u kojima se utvrđuje da li se proizvođačka specifikacija podudara sa analizom ovlašćene laboratorije, objašnjava Marković.
LJ. Petrović