Biciklisti oprez; vozači, pazite na bicikliste!
Ako i nije najbrže, mada u gužvi to često ume bude, bicikl je nesumnjivo najzdravije i najekonomičnije prevozno sredstvo.
Vožnja bicikla, recimo, do posla, umesto automobilom smanjuje i gužve u saobraćaju u gradovima, doprinosi smanjenju zagađenosti vazduha i zaista povoljno utiče na zdravlje. Mnogi to znajau, ali i ne haju. Ipak, globalni pokreti s istrajnim lokalnim aktivistima i dobrom vidljivošću, za šta je i kod nas izvanredan primer delovanje Kritične mase, ukazuju na to da za biciklističku budućnost planete i uz visok standard, možda, ima nade.
Dok je u nekim mnogoljudnim, a nebogatim zemljama bicikl ne samo simbol nego jedino dostupno sredstvo prevoza za stanovništvo, u zemljama ravijenih ekonomija masovna upotreba bicikla pokazatelj je ozbiljnih težnji ka jeftinijem i ekološki prihvatljivijem prevozu. Svest o tome najrasprostranjenija je u bogatim državama kao što su Holandija, Danska, Nemačka, Švedska i Norveška. U ovim zemljama procenat ukupnog korišćenja bicikala u odnosu na broj stanovnika kreće od 89 u Holandiji do 60 odsto u Norveškoj. Gde je Srbija jednoj takvoj listi, ne zna se.
Ipak, i kod nas, s prvim prolećnim danima i višim temperaturama povećava se i broj biciklista u saobraćaju. Na njih će više pažnje morati da obrate i pešaci i vozači motornih vozila, a pre svega, svi zajedno bi trebalo da se pridržavaju saobraćajnih propisa. Podsećamo, posle pešaka, biciklisti su najugroženija kategorija, i, kako stalno praksa potvrđuje, u velikoj meri sami snose odgovornost za svoju ugroženost i neželjene posledice. Od toga da se u velikom broju pogotovo u naseljenim mestima i na lokalnim putevima u noćnim satima biciklisti kreću kolovozom bez propisane svetlosno obeležavajuće signalizacije, svoje dvotočkaše voze pod uticajem alkohola, uopšte, kreću se uglavnom ne poštujući pravila ponašanja koje propisuje zakon ali i zdrava logika.
Na kraju upozorenje koje ozbiljno treba shvatiti, a izneo ga je na svom Tviter nalogu direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović. Kako je naveo, biciklisti kada voze bicikl preko pešačkog prelaza, što im inače nije zabranjeno, nemaju prednost, odnosno, vozači motornih vozila nisu u obavezi da ih propuste kao što moraju pešake.
U gradovima gde postoje biciklističke staze bezebdnost svih učesnika u saobraćaju daleko je veća. Ono na šta treba da obraćaju pažnju biciklisti u gradu jesu pešaci na mestima gde se ukrštaju s pešačkim stazama i oko semafora, gde pešaci imaju prednost. Takođe, valja misliti i “bliskim susretima” s vozilima na pešačkim prelazima i raskrsnicama i o tome kako se vladati na biciklu van grada.
Podsećamo tako da je novim aktuelnim Zakonom o bezebednosti saobraćaja propisano da za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome vozilo skreće ulevo, odnosno kada pretiče ili obilazi. Za kretanje bicikla po pešačko-biciklističkoj stazi primenjuju se odredbe ovog zakona o kretanju po biciklističkoj stazi, pri čemu vozač bicikla ne sme da se kreće brzinom većom od 10 kilometara na sat i dužan je da postupa s naročitom opreznošću prema pešacima, tako da ne ometa kretanje, odnosno ne ugrožava bezbednost pešaka.
Podsećamo, vozači automobila i drugih motornih vozila, kada pri skretanju presecaju biciklističku stazu, odnosno traku, dužni su da propuste vozila koja se kreću tom stazom.
Biciklistička traka je saobraćajna traka namenjena isključivo za saobraćaj bicikala, mopeda i lakih tricikala, dok je biciklistička staza put namenjen isključivo za kretanje bicikla. Vozač bicikla ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 kilometara na čas.
Uputstvo za roditelje, a po zakonu: dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima. Izuzetno u pešačkoj zoni, zoni usporenog saobraćaja, “zoni 30“, zoni škole i nekategorisanom putu, biciklom može upravljati i dete sa navršenih devet godina. Izuzetno u pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja, biciklom može da upravlja i dete mlađe od devet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina.
Autoputem i motoputem zabranjeno je kretanje biciklistima.
Važno je da se zna da je pešak dužan da preko kolovoza kao i biciklističke staze prelazi pažljivo i najkraćim putem, nakon što se uveri da to može da učini na bezbedan način.
V. C.