Novo Miloševo: Paori ulaze u setvu pod teretom lanjske suše
NOVO MILOŠEVO: Prolećna setva koja tek počinje, biće veoma teška i za ratare Novog Miloševa, pre svega zbog lanjskih nepovoljnih prilika koje su pogodile poljopivredna gazdinstva. Direktor Ž „Novo Miloševo” Velimir Berbakov podseća da je suša najviše pogodila ratare u srednjem Banatu, ali da vremenske prilike i za ovu setvu ne idu na ruku, pa u startu prolećna setva kasni.
- Što se tiče semena, veštačkih đubriva i drugih imputa neophodnih za setvu, poljoprivrednici ih uzimaju i zainteresovani su najviše za malo jeftinija semena kukuruza i suncokreta – kaže Berbakov. – Karakteristično je da poljoprivrednici u početku uglavnom traže repromaterijal za setvu na odloženo plaćanje i za gotovinu jako malo pazare. Uglavnom se traži rok za plaćanje u maju ili negde u septembru i oktobru, kakva je i ponuda nekih semenskih i hemijskih kuća.
Protekla zima najviše je pogodila stočare, pa im je prema rečima Berbakova Ž „Novo Miloševo” dosta pomogla u kukuruzu i pšenici, jer im nedostaju, pošto usled umanjenih prinosa zbog lanjske suše nemaju dovoljno hraniva za stoku.
- Stočarima smo pomogli na taj način što smo im dali kukuruz i pšenicu na više rata, dok im ne stigne novac za premije, a na sličan način pokušavamo da pomognemo i gazdinstvima, našim kooperantima, koji ovog prolaća zasnivaju ratarsku proizvodnju. Dajemo im što više robe na odloženo plaćanje, pri čemu isporukom jeftinijeg semena i druge robe gledamo da se ne zadužuju odviše, u nadi da se sa kukuruzom i drugim ratarskim kulturama neće ponoviti prošla godina i da će u septembru i oktobru iz ovogodišnje berbe moći da vrate ono što su se kod nas zadužili – ukazuje Berbakov.
Zadruga iz Novog Miloševa sarađuje sa oko 60 do 70 poljoprivrednih gazdinstava koja se bave samo stočarskom proizvodnjom. Otkup mleka se vrši za kompaniju „Imlek”, a kada se tome doda i ratarstvo, saradnja se odvija ukupno sa oko 120 gazdinstava, koja se uglavnom oslanjaju na ovu zadrugu. Zadruga uglavnom ugovara proizvodnju pšenice, kukuruza i suncokreta, a za iduću sezonu očekuje se da će biti obuhvaćena i uljana repica za čiju setvu su poljoprivrednici sve više zainteresovani.
- U odnosu na ranije godine pod pšenicom je jesenas zasejano znatno više površina i to povećanje najverovatnije će u prolećnoj setvi ići na uštrb kukuruza. Stočari su najviše u dilemi da li će kukuruz sejati za berbu u zrnu i čardak, ili za spravljanje silaže. Pošto je u našem ataru suncokret dosta zastupljen, otprilike iste površine će se zasejati i ovog proleća – očekuje Berbakov.
M. Mitrović