Vegetarijanska brza hrana nije bolja od one na bazi mesa
Mnoga jela na bazi povrća koja se nalaze na jelovniku fast fud restorana puna su mnoštva konzervansa i aditiva kako bi se poboljšao ukus i nadoknadio nedostatak mesa, a radi se o industrijski obrađenoj hrani prepunoj nezdravih dodataka koja je jednako nezdrava bila ona vegetarijanska ili ne. Takva brza hrana bez mesa u pravilu ima više masnoća i kalorija nego klasična vegetarijanska hrana u kojoj sami pripremate ono što jedete - sveže povrće, žitarice, mahunarke, voće...
Takođe, često je kaloričnija i od brze hrane u kojoj dominira meso pa vegetarijanska opcija nije najbolji izbor ako pokušavate izgubiti višak kilograma. Stručnjaci kažu da čak može biti masnija i napominju da su ljudi često u zabludi kad smatraju da je to zdravija varijanta, a neki čak, iako jedu meso, ponekad biraju vegetarijansku brzu hranu jer veruju da će se manje udebljati.
Dijetetičar Pol Salter kaže da brza vegetarijanska hrana može da sadrži manje masnoća, ali i u tom slučaju može da ima puno kalorija i visok nivo natrijuma, prenosi Dejli mejl.
- Kada razmišljate o vegetarijanskoj hrani, kroz misli vam prolaze voće i povrće, ali, restorani brze hrane nemaju novca, prostora i kapaciteta za kvalitetne proizvode - objašnjava Salter. - Kao rezultat toga, mnoga jela na bazi povrća koja se nalaze na jelovniku fast fud restorana su puna mnoštva konzervansa i aditiva kako bi se poboljšao ukus i nadoknadio nedostatak mesa.
Salter dodaje kako je tofu zdrava opcija i izvrstan izvor proteina, ali kada se uz njega stavi sir da bi se poboljšao ukus, kalorije se samo zbrajaju.
On je uporedio vegetarijanski hamburger i onaj s mesom jednog restorana brze hrane. Otkrio je da sadrži više kalorija (490 u odnosu na hamburger od mesa koji je imao 385), više masnoća, natrijuma, ugljenih hidrata i šećera. Ipak, u nečemu je bio mrvicu bolji - imao je sedam grama vlakana, a hamburger s mesom tri grama.
Postoji još jedna opasnost koja prijeti iz brze vegetarijanske hrane, a to je da može da sadrži hemikalije koje uzrokuju gojaznost. Stručnjaci upozoravaju i na neophodnost unosa voća i povrća, odnosno da je nedostatak biljnih sastojaka, pre svega povrća, jedan od glavnih krivaca metaboličkih bolesti povezanih s ishranom.