Setva može da počne: Kukuruz glavni na njivama, raste i suncokret
NOVI SAD: Prolećna setva može da počne, tačnije, počeće čim vremenske prilike omoguće ulazak mehanizacije u njive. Očekivanja su da će jare poljoprivredne kulture zauzeti u setvi približno iste površine kao lane, uz oscilacije manje-više deset do 20 odsto, pa će na njivama najviše površina biti pod kukuruzom, sojom i suncokretom.
Jesenas je, podsećamo, po podacima „Žita Srbije” – Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica, pšenica posejana na 675.000 hektara, što predstavlja svojevrstan rekord po zauzetim površinama kakav se ne pamti u protekle dve decenije. Površine pod uljanom repicom, po podacima „Žita Srbije”, takođe zasejanom jesenas, zabeležile su isto rast jer su zauzele oko 52.000 hektara u odnosu na jesen 2016, kada se ta kultura zelenila na 25.000 hektara.
Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković izjavio je da će ove godine kukuruz, soja, suncokret biti dominatni u setvi jarih useva.
Procenjujemo da će ovog proleća kukuruz biti posejan na oko 900.000 hektara, premda ga je lane bilo na 970.000 hektara, kaže Saković, navodeći da je sve do pre nekoliko godina kukuruz sejan na površinama većim od milion hektara.
Prema njegovim rečima, kukuruza je iz godine u godinu sve manje, a razlog za to je verovatno i prošlogodišnja suša, koja je u nekim delovima zemlje bila gotovo kao nepogoda.
Očekivanja su i da će soje ovog proleća biti posejano manje nego lane, a razlog je isto suša koja je desetkovala prinos. Lane je soje bilo na 230.000 hektara, a sada se pretpostavlja da neće zauzeti više od 200.000 hektara. Od jarih kultura jedino će biti više zasejano suncokreta: umesto lanjskih 200.000 hektara, suncokret će se žutiti na površinama do 250.000 hektara, poručuje naš sagovornik.
Procene iz „Žita Srbije” uklapaju se u priče poljoprivrednika pa tako predsednik Udruženja vlasnika komercijalnih gazdinstava „Kovin” Jadran Anđelković kaže da će u južnom Banatu u prolećnoj setvi dominitari kukuruz i suncokret, ali će biti i soje, koju banatski ratari rado seju zbog blizine Dunava i kanalskog sistema DTD jer drenažnim crevom mogu da odvodnjavaju odnosno navodnjavaju njive.
U katastarskoj opštini Kovin ima 31.000 hektara oranica i u strukturi setve pomenute tri poljoprivredne kulture zauzeće 40 odsto jer je jesenas pšenica zauzela čak 40 odsto površina, a uljana repica 20 odsto, naglašava Anđelković.
Agrarni analitičar Žarko Galetin procenjuje da će u prolećnoj setvi najviše „stradati” kukuruz, odnosno da će ga biti posejano manje nego lane, prvenstveno zbog suše, dok će druge prolećene kulture zauzeti gotovo iste površine kao prošle godine.
U nedostatku setvene strategije, gde bi država trebalo da izradi kartu zemljišta, na kojoj bi bilo navedeno koji usevi najbolje uspevaju na svakom području u zemlji, poljoprivrednici bi trebalo da primenjuju potpunu agrotehniku i da razmišljaju o investiranju u zalivne sisteme i izmene setvene strukture u korist povrća pod plastenicima, naveo je Galetin.
Kazao je da se očekuje da ova godina u poljoprivredi bude prosečna u pogledu prinosa jer imamo kvalitetno zemljište, koje je sada, posle snega, dobilo i potrebnu vlagu.
I u Bačkoj, pogotovo na severu, najviše će biti kukuruza, kaže predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš.
Kako je dalje rekao, kukuruza će se sejati po tradiciji najviše, a šta će se još uz njega posejati zavisi od ugovaranja, cene useva i ponude, odnosno tražnje.
Nije u svim područjima pokrajine suša pođednako ugorozila useve pa je tako u nekim delovima Bačke kukuruza jesenas bilo, za razliku od Banata, gde nije ni bilo berbe, smatra Kiš.
On dodaje da je poljoprivrednicima teško da planiraju setvu jer ne znaju vremensku prognozu unapred, a pogotovo ne cene useva u vreme kada je biljka spremna za branje.
Z. Delić
