Roditelji zanemaruju opasnost od droga

Svi koji su se odazvali, oko 75 odsto roditelja, su i uzeli test, a tom prilikom održana je i edukacija o zloupotrebi opojnih supstanci. Govorilo se, najpre, o marihuani, ali i energetskim pićima, koja predstavljaju opasnost po zdravlje učenika, a akcenat je bio na savetima roditeljima kako da prepoznaju da im se dete drogira. Sastanke je održala školski psiholog s dvadesepetogodišnjim iskustvom Olivera Mihić, koja upozorava na to da u poslednjih deset godina odziv učenika i roditelja na takve i slične edukacije drastično opada.

„Da li je u pitanju to što roditelji rade po dva posla pa ne mogu da postignu, ili smatraju da je trenutno važnije da slušaju predavanja u vezi sa zloupotrebom interneta, ali na poslednjem takvom sastanku organizovanom u oktobru, u mojoj nekadašnjoj školi, odazvalo se samo četvoro roditelja“, objašnjava Olivera Mihić, koja je nedavno iz veće osmoletke prešla u „Vuk Karadžić” na Salajci. „U poslednjih pet godina nije se desilo da mi se roditelj obrati sa sumnjama. Bilo je situacija kada sam ja pozivala njih jer je ponašanje učenika ukazivalo na mogućnost zloupotrebe opojnih supstanci, ili kada sam dobijala informacije od drugih đaka. U tim slučajevima, roditelji uglavnom najpre negiraju kompletnu situaciju, pa čak i kad im sugerišem zloupotrebu pušenja i zavisnost od nikotina, odnosno nikotinizam. Njihov odgovor je uglavnom: „Nemoguće!”“

Prema njenim rečima, jedan od prvih alarma je kada dete počne da menja vršnjačku grupu. Pojavljuju se novi prijatelji, koje roditelji ne poznaju, uglavnom su iz drugih gradskih škola i teško im je ući u trag. Tada, kaže naša sagovornica, počinje i pomeranje granica, u smislu izlazaka ili nepoštovanja dogovora s roditeljima, dok se paralelno javlja promena ponašanja u školi, pad đačkog uspeha i školskih postignuća deteta. Kada većina posumnja da im se dete drogira, tada već nestaje novac iz kuće. 

Razredni starešina je prva adresa



„Ako neko od učenika uoči dete koje potencijalno ima problem s drogom, procedura nalaže da se obrati razrednom starešini, koji potom treba da obavesti roditelje i razgovara s njima i s detetom“, kaže direktorka OŠ „Vuk Karadžić” Zorica Zeljković.U saradnji s roditeljima se prati ponašanje deteta, u šta se uključuju i pedagog ili psiholog. Ona dodaje i da škola kojom rukovodi nije imala takvih slučajeva, pripisujući to, pre svega, životu u manjoj zajednici, kakva je Salajka.

„Pre desetak godina roditelji su mi se obratili zbog promene u ćerkinom ponašanju. Dok smo razgovarali, devojčica je čekala ispred i vrlo specifično kašljala, što me je navelo da posumnjam da je iziritirala sluzokožu nečim što je konzumirala. Postavila sam pitanje od kada kašlje, a onda i da li su im nestajale pare iz kuće, što su potvrdili. Smesta su otišli u apoteku i kupili kućni test, koji je pokazao da je pozitivna na dve suspstance. Tada smo napravili širu akciju podrške detetu, uključili smo i lekara i uslovili promenu u kućom nadzoru nad detetom, čemu smo prilagodili i zahteve škole. Napori su urodili plodom i ona je danas uspešna preduzetnica“ ,kaže naša sagovorica.

Međutim, ona apeluje na roditelje da nikad nije rano da krenu s preventivom jer edukacija kreće od rođenja, kroz izgradnju poverenja. Dodaje i da je neophodno menjanje roditeljskih stilova kroz vreme, te da, kroz odrastanje deteta, treba da raste i odnos s roditeljem.       

D. Ristić