Andrea Popov Miletić - mlada snaga literarne scene

Bila je to prilika za upoznavanje grada koji je istu titulu poneo 2010. godine, ali i za susret s kolegama piscima, lokalnim stanovništvom, kao i rad na sopstvenim delima.

„Ideja je bila da tamo ne budem turista, nego da, kao stanovnik Pečuja, upoznam njihov kulturni život, budem u kontaktu s piscima i novinarima, da kasnije mogu da uporedim dva grada i donesem iskustva s obzirom na to da je Pečuj 2010. godine bio Evropska prestonica kulture“, priča Andrea.

“Odlaziš u potpuno drugi kontekst, tamo si plaćen i cenjen zbog onoga što radiš, imaš mesec dana da se u pravom smislu hraniš kulturnim sadržajima“, dodala je naša sagovornica.

Jedina obaveza pisaca-rezidenata tokom boravka u Pečuju bila je pisanje svojevrsnog dnevnika, a ti tekstovi će na proleće biti objavljeni u višejezičnom zborniku.

„Zaista mi je bilo interesantno da saznam šta su sve uradili zahvaljujući tituli Evropske prestonice kulture. Njihova kulturna četvrt „Žolnai”, u sklopu koje se održavaju izložbe, koncerti, radionice... izuzetno je dobro organizovana. Postoji i porodični deo, u kojem su Planetarijum i Lutkarsko pozorište, a posebno me je oduševio Interaktivni centar nauke. Moj utisak je da stanovnici Pečuja više koriste kulturne sadržaje u odnosu na nas. Zaista postoji mnogo razloga da nam taj mali grad bude uzor“, rekla je Andrea.

Andrea Popov Miletić svakodnevno se bavi pisanjem proze, esejistikom, prevođenjem, lekturom... Trenutno radi na scenariju dokumentarnog filma Nenada Miloševića „Voli i ćuti”, koji govori o traganju za izgubljenim vremenom na Balkanu, a u toku je i izrada novog rukopisa – lirske proze o građenju malih svetova unutar ovog postojećeg.

„Uskoro će biti objavljen jedan višejezični zbornik o pomirenju u regionu, u kojem će se naći i moja priča prevedena na makedonski i albanski jezik. Izlaz iz nesigurnosti spisateljskog posla vidim u udruživanju pisaca iz nekadašnjih jugoslovenskih republika i tome da se podržavamo i promovišemo jedni druge. Učestvujem isključivo na konkursima koji nemaju nacionalistički i patetičan predznak“, otkriva perspektivna poetesa.

Mlada novosadska spisateljica Andrea Popov Miletić je za kratko vreme postigla mnogo. Diplomirala je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a tokom studija dve godine je radila kao novinarka u listu „Dnevnik”. Pisala je članke o gradskim dešavanjima, koncertima, izložbama i festivalima, akademskoj zajednici, marginalizovanim grupama, ekologiji, evropskim integracijama... Ima i svoj blog „Čajanka pod stolom”. Napisala je knjigu pripovedaka „Bezazlene crtice”. Kao najbolji neobjavljeni rukopis-prvenac na srpskom jeziku mladog autora do 35 godina, knjiga je objavljena na konkursu SKC „Kragujevac” 2013. godine.

Naša sagovornica se bavila i volonterskim radom. Pomagala je romskoj deci osnovnoškolskog uzrasta s Adica u savladavanju školskog gradiva, a učestvovala je i u projektu čitanja i snimanja zvučne literature za slepe i slabovide studente. Marginalizovane grupe, emocije i život „običnog” čoveka česta su inspiracija i tema njenog literarnog opusa.

„Društvene nepravde su me uvek okupirale, time sam se bavila i dok sam radila u „Dnevniku”, i kasnije u stvaralaštvu“, iskrena je Andrea.

„Možda zvuči naivno, ali uvek sam se trudila da te nepravde ispravljam, da dam glas malim ljudima. Prolaziš kroz ovaj grad i vidiš da ljudi koji žive s nama, loše žive. Potrudiš se da pomogneš koliko možeš, makar i kroz pisanje. Možda idealistički zvuči da time možeš da menjaš svet, ali ne možeš da budeš nesvestan sadašnjeg trenutka. Mislim da svaka dobra književnost u tom smislu mora biti angažovana“, zaključila je Andrea Popov Miletić.

B. Pavković