PONOS REČNE FLOTILE Ruše predrasude o ženama u vojsci

Marija Milenković, Jelica Jovanović i Nikolina Popović završile su Vojnu akademiju i rame uz rame sa kolegama muškarcima obavljaju posao za koji se dugo mislilo da nije primeren ženama. Razbijanju takvih predrasuda u prilog  govori i primer Milene Cvetković koja je od 2009. godine zaposlena u Flotili kao profesionalni vojnik.

Statistika kaže da u Vojsci Srbije ima između pet i osam odsto žena, a Flotila u Novom Sadu jeste jedinstvena jedinica po tome što u svom sastavu na svim nivoima -  među profesionalnim vojnicima, podoficirima i oficirima ima žene.

Ako  pitate njih četiri da li su odabrale težak poziv, u glas će reći da jesu, ali i da kao i svaki posao, i ovaj ima lepe i manje lepe trenutke, s tim što se vremenom uči kako ovi drugi mogu da se prevaziđu.

Od njih četiri u flotili se najpre zaposlila Milena i bila je jedna od prvih žena u vojsci. Iz rodnog Vranja u Novi Sad došla je u potazi za poslom u svojoj struci - tekstilnog inženjera, a završila je 2009. godine u Flotili. U međuvremenu se udala i postala majka dvoje dece. Radi kao desetar u Odeljenju telekomunikacija i zadužena je za održavanje veza s brodovima kada su na terenu.

„Bilo je raznoraznih situacija tokom svih ovih godina, svi smo mi različiti, ali navikla sam se. Posao je zahtevan, ali pronašla sam način da sve postignem“, kaže tridesetdvogodišnja Milena

Kao majka male dece, Milena je oslobođena noćnog rada i dežurstava, što ne važi za mlađe koleginice koje nemaju još porodicu. Najmlađa među njima, dvadesetčetvorogodišnja Nikolina Popović iz Niša  je 2016. završila akademiju i u roku od mesec dana kao potporučnik dobila posao, što smatra uspehom jednog mladog čoveka. Kaže da je odabrala da se bavi onim što voli  i da je u vojnoj akademiji pronašla ono što je tražila – spoj intelekta i fizičkih sposobnosti, a to joj je bilo važno jer se godinama bavila džudom.

„Po završetku gimnazije razmišljala sam o upisu na medicinu, odnosno farmaciju i Vojnu akademiju koja je na kraju prevagnula“, ističe Nikolina.

Dodaje da je žellela smer rečnih jedinica i uspela je u tome.

„Nijednog trenutka se nisam  pokajala. Naš rod je najlepši  i tu žene bez ikakve dileme mogu da  pariraju muškarcima. Samo školovanje nije bilo lako. Sećam se samo rasklapanja  topova i sličnih zahtevnih zadataka. Po završetku akademije  raspoređena sam na brod gde sam  11 meseci bila zamenik komandira broda. U ovom poslu pol nije bitan, kada se dokaže znanje, a mi smo ga pokazale. U početku je bilo predrasuda, ali smo to prevazišli“, veli Nikolina.

Sada obavlja dužnost komandira grupe pomoćnih brodova. Obuka, planiranje i rad s ljudima trenutno su joj dužnost.

Ni njena nešto starija koleginica, potporučnik Marija Milenković iz Prokuplja  ne žali što se opredelila za ovaj poziv. Kaže da se spremala da upiše medicinu, ali je kampanja za upis Vojne akademije koju je videla na TV-u  bila presudna za promenu mišljenja.

„Moji roditelji, a posebno majka nisu baš blagonaklono gledali na to, navodeći da sam nežna i osetljiva, i pokušavali su da me odgovore, ali nisam se pokolebala“, priča Marija.

Kaže da ne žali ni za jednim danom koji je provela na akademiji. 

„Bilo je nekada naizgled neizdrživo, kao kada sam bila na terenu na Pasuljanskim livadama, pa se razbolela, ali sam stisla zube i izdržala. Shvatila sam zahvaljujući svemu tome da mogu više nego što sam mislila da mogu“, kaže Marija.

Najradosniji joj je dan bio kada je završila akademiju i kada su svršeni diplomci promovisani u  oficire, a za tim ne zaostaje ni vojna parada 2014. u kojoj je učestvovala. Komandir je voda za opštu logistiku. Kaže da ima puno obaveza, ali naglašava da je vrlo važno da se uspostavi dobar kontakt s ljudima i stekne njihovo poverenje.

„Ne kažem da sve znam, ali sam svesna da sam dorasla nekim zadacima pri čemu iskustvo igra značajnu ulogu. Autoritet se ne stiče diplomom, nego zalaganjem i trudom“, dodaje ona.

Mariju, kao i poručnika Jelicu Jovanović iz Šapca, referenta za ljudske resurse u Komadi Prvog pontonirskog bataljona, koja se kao deo Rečne flotile nalazi u Šapcu,  uskoro čeka unapređenje. Marija će dobiti čin poručnika, a Jelica će postati kapetan.

Tridesetogodišnja Jelica je među prvim ženama upisala akademiju u generaciji 2007/2008. Poput Marije, završila je srednju medicinsku školu i u novinama videla konkurs za upis u akademiju. Brat koji je takođe vojno lice predložio joj je da konkuriše i uprkos tome što je konkurs bio na izmaku, uspela je da pribavi sva dokumenta  i prijavila se po principu, “ako prođe, prođe“. I prošla je. Do sada je promenila tri garnizona. Počela je kao komandir voda, ali tu nije pronašla sebe. Sada obavlja posao referenta.

„Generalno sam zadovoljna svojim izborom. Zaista ne bih ništa menjala“, kaže Jelica.

Za svoje koleginice poručnik  fregate Dragan Spasojević kaže da su dosta motivisanije u radu od ostalih pripadnika Flotile. Pohvale koje stižu od kolega  na račun njihovog  rada, više od nagrada govore koliko posao  obavljaju profesionalno i odgovorno. Kako kaže, u nekadašnjoj ratnoj mornarici nije bilo žena. One su otvorile novo poglavlje u istoriji flotile. Da bi bile članovi posade na brodu  moraće da sačekaju da se propisi promene i obezbede im se uslovi za smeštaj, što je za sada jedini ograničavajući faktor. Sve ostale su ispunile.

Zorica Milosavljević