Ističe rok za suočavanje sa prošlošću u Hrvatskoj
ZAGREB: Prvi dan marta je rok da vladina Komisija za suočavanje s prošlošću premijeru Andreju Plenkoviću dostavi preporuke za ono što je njegova vlada nazvala “suočavanje s posledicama vladavine nedemokratskih režima”.
Deo stručne i šire javnosti ovo telo smatra suvišnim, a na njegovo osnivanje od početka gleda kao znak manjka hrabrosti i odlučnosti Plenkovića da pošalje jasne poruke vezane uz veličanje simbola iz doba NDH i istorijskog revizionizma u odnosu na Drugi svetski rat i režim NDH.
Neposredan povod za osnivanje ove Komisije bile su podignute tenzije zbog spomen ploče koju su pripadnici HOS-a postavili u Jasenovcu, a na kojoj je isklesan ustaški pozdrav "za dom spremni".
Jutarnji list nezvanično saznaje da bi završni dokument oko kojeg bi 17 njenih članova trebalo da se usaglasi imati dva dela: u prvom bi trebalo da bude definisan načelno odnos prema dva režima, fašizmu i jugoslavenskom od 1941. do 1945., a drugi bi trebalo da sadrži konkretne preporuke o odnosu prema njima.
Komisija se, međutim, nijednom nije sastala od novembra prošle godine, a predsednik tog tela Zvonko Kušić za ovaj zagrebački dnevnik nije znao da kaže kada će Komisija imati završi sastanak na kojem bi trebalo da usaglase preporuke pre nego što one budu upućene vladi.
“Radi se, radi se... Nadam se da nećemo produžvati zadati rok”, kazao je Kusić koji predvodi sedamnaestočlanu komisiju istoičara, pravnika, politikologa i drugih stručnjaka.
Upitan kada će biti održana poslednja sednica Komisije, Kusić je rekao da ona još nije zakazana.