Antibiotici ubrzavaju i ometaju rad creva

Povećan rizik obolevanja je kod starijih od 65 godina, kao i onih koji pate od upala probavnog trakta.

Najčešće je proliv blag i prestaje ubrzo nakon prestanka uzimanja antibiotika, ali nekada može dovesti do upale creva (kolitisa) ili sasvim ozbiljnog pseudomembranoznog oblika. Obe vrste znaju da izazovu i bolove u području abdomena, groznicu i krvavi proliv. Blagi proliv zbog lečenja antibioticima ne iziskuje nikakav medicinski tretman, dok drastičniji često zahteva prestanak uzimanja tih antibiotika ili zamenu nekim drugim.

Simptomi koje ima većina ljudi su retka stolica i ubrzan rad creva. Najčešće počinje nedelju dana od početka terapije, a ponekad može proći i do nekoliko nedelja od njenog završetka. Pojedine osobe osećaju i ozbiljnije simptome. Kada je prisutno naglo razmnožavanje štetnih bakterija u području creva, verovatno će se javiti i abdominalni grčevi i bolovi, sluz u stolici, mučnina i gubitak apetita.

Razlog proliva uzrokovanog antibioticima je što oni narušavaju ravnotežu dobrih i loših bakterija u probavnom traktu. Povećan rizik imaju oni koji su imali iste probleme u prošlosti, osobe u poznim godinama, oni koji su operisali probavni trakt, nedavno hospitalizovani i oboleli od upala probavnog trakta.

Posledice mogu biti dehidracija, perforacija debelog creva, pa čak i smrt.

Lečenje zavisi od težine simptoma proliva. Savetuje se unos što više tečnosti, i to vode, a izbegavanje napitaka s visokim postotkom šećera ili kofeina. Hrana treba da bude lagana i lako svarljiva, poput ananasa, banana i pirinča, a trebalo izbegavati nemirnice bogate vlaknima, kao što su pasulj, orašasti plodovi i povrće. Obroci ne valja da budu previše obilni, već manji i češći. Uzimanje probiotika pomaže da se vrati ravnoteža dobrih i loših bakterija.

Najbolji način prevencije je da se antibiotici uzimaju samo kada je potrebno, a i tada uz njih treba uzimati i probiotike.

LJ. Petrović