Za više evropskog novca fale nam i projekti, i kadrovi

No, Srbija i druge zemlje kandidati za članstvo u EU izloženi su riziku da dobiju manje novca iz pretpristupnih fondova posle 2020. godine ako ne budu povećali kapacitet da novac iskoriste na pravi način. U osnovne probleme Srbije, ali i drugih zemalja regiona, računa se manjak stručnjaka, nepostojanje strategije za zadržavanje kadrova koji znaju da pišu projekte, ali i nedostatak kvalitetnih projekata.

U proteklih 16 godina Srbija je iz fondova EU dobila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava kako bi lakše sprovodila reforme i postala uređenije društvo, što je bitan uslov da postane članica Unije. Oblasti u koje se novčana pomoć ulaže su razne, od ekonomskog i društvenog razvoja, preko jačanja kapaciteta institucija, poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja, do prekogranične saradnje i drugih oblasti. Osim države, za taj evropski novac mogu da konkurišu civilni i privatni sektor, a praksa pokazuje da oni imaju više projekata i više znanja da dođu do bespovratnih sredstava.

U Evropskoj uniji se donose sedmogodišnji okvini budžeti, pa je u finansijskom programu od 2014. do 2020. godine za Srbiju predviđena 1,5 milijarda evra, odnosno malo više od 200 miliona evra godišnje. Ipak, Srbija ni tih 200 miliona evra godišnje ne može da iskoristi samo zato što nema dovoljno stručnjaka koji znaju da napišu kvalitetan projekat koji može da prođe stroge evropske kriterijume za odobravanje sredstava.  Evropski političari stalno ističu da Srbija ne povlači sav novac koji joj pripada iz fondova EU i da tu ima prostora za napredak, jer bi to omogućilo ostvarenje više projekata od kojih su neki povezani i sa poglavljima u pristupnim pregovorima s EU. Ono što je najvažnije jeste da bi korišćenjem tog novca građani Srbiji jasnije i više osećali vajdu od evropskog puta, jer IPA fondovi ne služe samo za infrastrukturu već i za usvajanje zakona, sprovođenje reformi, borbu protiv korupcije, podršku vladavini prava…

Iako Srbija poslednjih godina koristi nešto više novca iz pretpristupnih fondova EU, a od ove će vajdu osetiti i poljoprivrednici kroz IPARD fond koji je započet, ipak još uvek nema dovoljno obučenog kadra odnosno stručnjaka za pisanje projekata. Stručnjaci tvrde da pisanje projekta nije lak i jednostavan posao jer su evropski kritirijumi koji se moraju ispoštovati izuzetno visoki i ozbiljna slagalica koju dobro obučen kadar mora da savlada da bi se novac odobrio.

Tim pre, što se projekti razvstavaju na lokalne, regionalne i nacionalne , pa su samim tim i drugačiji i nije dovoljno znati jedan pristup da bi se učestovalo na svim nivoima.

Problema nedovoljno stručnog kadra za pisanje projekta za dobijanje bespovratnih sredstava iz fodnova EU svesni su i u Vladi Srbije, koja je u poslednje tri godine više od 1.500 službenika slala na razne obuke u organizaciji službe za upravljanje kadrova kako bi savladali ono što je potrebno za pisanje projekata koji imaju šanse da dobiju evropski novac. Branko Budimir iz Ministarstva za evropske integracije objašnjava da projekti treba da budu tržišni, da se takmiče, a kada se potpiše ugovor onda državni nivo preuzima taj iznos sopstvenog učešća ili obrtnog kapitala za projekat.

Dodatan problem predstavlja i činjenica da na novac iz evropske kase može da računa i privatni sektor i na taj način unapređuje privredu, ali ni on to ne čini u dovoljnoj meri jer jednostavno ne zna kako da uzme pare. U rešavanje problema ovog dela privrede uključila se i Privredna komora Srbije koja stalno organizuje obuke, a u planu joj je da ove godine dodatno radi na tome. U PKS se kao primer navodi program “Horizon 2020” , vredan 80 miliona evra, koji je namenjen inovativnim firmama i koji naš privatni sektor slabo koristi. Kako je objasnila Jovana Stanojević iz Centra PKS za evropske integracije, otežavajuća okolnost za naše privrednike je i u tome što se sve aplikacije pišu na engleskom jeziku. PKS, kako kaže, pokušava privrednicima da pomogne da pređu tu barijeru i da što uspešnije apliciraju za novac, ali problem nastaje i kada one nakon jednog neuspeha više i ne pokušavaju da konkurišu za bespovratna sredstva.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže za naš list da je tačno da Srbija ne koristi dovoljno bespovratnih sredstava koje je EU stavila kroz pretpristupne fondove, dodajući da je to velika šteta, jer od tog novca bi svi građani imali koristi.

Korišćenje bespovratnih sredstava koje nam je EU stavila na evropskom putu nije na dovoljno kvalitetnom nivou, ali tu treba da koristimo iskustva zemalja koje su znale da ih uzmu i iskoriste, pre svega Poljska. Ona je jedna, ako ne i jedina, bivša socijalistička država koja je skoru u stoprocetnom iznosu uspela da iskoristi pretpristupnu pomoć EU i time uredi svoju državu na način da ona bude spremna da postane deo evropske porodice. Dakle, treba da se oslanjamo na iskustva drugih, ne da izmišljamo toplu vodu, rekao je Vlahović.

LJ.Malešević