Novi Sad udvostručio broj zaposlenih u hotelima
NOVI SAD: Savremen, brz način života, drugačije radno vreme u odnosu na desetak godina unazad, sve više turističkih manifestacija i, naravno, dolazaka turista, doprinelo je razvoju turizma i ugostiteljstva u Srbiji, otvaranju većeg broja restorana, hotela, turističkih objekata.
To je doprinelo i da se poveća broj zaposlenih u ovom sektoru, a očekuje se da će se ulaganje u razvoj turizma u Srbiji nastaviti i da će se broj zaposlenih u ovoj delatnosti povećavati.
Prema poslednjim podacima turistički sektor u Srbiji učestvuje s oko šest odsto u ukupnoj zaposlenosti, a u okviru delatnosti usluge smeštaja i ishrane u Srbiji je zaposleno oko 67.900 radnika.
Promene u ovoj delatnosti vidljive su i u Novom Sadu, pošto je pre deset godina na posao u restorane i hotele dolazilo oko 1.200 radnika, da bi se njihov broj 2015. godine približio cifri od 2.000.
Naravno, reč je o legalno zaposlenim radnicima u sektoru ugostiteljstva i turizma, ali je sigurno i da ih u ovoj delatnosti radi više, jer je rad na crno rasprostranjen, pa se zato i ne zna precizno koliko radnika radi u ugositeljskim objektima, kaže Gvozdenović.
Činjenica je da je u Novom sadu ugostiteljskih objekata sve više, a to se može videti ne samo u centru grada, gde je praktično je cela jedna ulica, u kojoj su nekad bile privatne kuće i tek po koja zanatska radnja, odavno prepuna restorana, kafića... već i na perifirijama.
Uz to, u Novom Sadu je poslednjih nekoliko godina otvoreno nekoliko hotela, neki će se uskoro otvoriti, otvaraju se novi restorani i izvesno je da će se povećavati potreba za kadrovima ove struke.
Sve veća potreba za kadrovima ugotiteljske struke pokazuje da se nešto izbiljno mora menjati jer postoji neusklađenost obrazovnog sistema s potrebama poslodavaca, a neretko stručnost i obučenost onih koji su se školovali za ova zanimanja ne odgovara tražnji. Pojedina zanimanja veoma su tražena i kadar nedostaje, ali je isto tako vidljivo i da nema dovoljno novih radnih mesta u hotelijerstvu ili da poslodavci traže ne samo odgovarajuću struku i stručnost, već i iskustvo u radu, koje mnogima nedostaje, kaže Gvozdenović.
U pogledu stručne spreme zaposlenih u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, pokazatelji za Srbiju govore da najviše radnika sa srednjom stručnom spremom - oko 35,76 odsto i kvalifikovanih ugostiteljskih radnika - 24,28 odsto što čini oko 60 odsto od ukupnog broja zaposlenih u ovom sektoru.
Istovremeno, svega 4,33 odsto od ukupnog broja zaposlenih u ovoj delatnosti ima visoku stručnu spremu.
To je, nesumnjivo, i razlog što se u ovom sektoru zapošljavaju i oni koji za to nisu stručni, a tome doprinosi i veoma je visok sezonski uticaj rada u ovoj delatnosti, posebno leti kada su, recimo, konobari veoma traženi.
Ipak, plate zaposlenih u ugostiteljstvu nisu visoke i veoma je teško zadržati kvalitetne, obučene i iskusne kadrove, koji, baš zbog snažnog sezonskog uticaja odlaze da rade u okolne zemlje.
Položaj zaposlenih u ugostiteljstvu zavisi od toga da li su legalno prijavljeni ili ne, a zarade i od dužine staža, visine satnice. U mnogo boljem položaju su zaposleni koji imaju zaključene kolektivne ugovore kojima su, između ostalog definisani i elementi zarada, stimulacije i beneficije, dužina godišnjeg odmora, pravo na bolovanje... Oni koji rade na crno su u mnogo goroj situaciji, zarada im se najčešće utvrđuje u procentu od ostvarenog prometa, često rade bez dana nedeljnog odmora, kaže Gvozdenović.
Po njegovim rečima, niske zarade u ovoj delatnosti su tradicija. Prema zvaničnim podacima, u četvrtom kvartalu 2017. godine prosečna zarada u uslugama smeštaja iznosila je 37.851 dinar, dok su zaposleni u ugostiteljstvu u proseku primili 27.632 dinara.
D. Mlađenović
