Pušteno na stotine balona za podršku deci oboleloj od raka

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) organizovalo je humanitarne skupove u više od 40 gradova širom Srbije, kako bi ukazali na problem malignih oboljenja kod dece.

- Najvažniji smisao obeležavanja ovog dana jeste da senzibilišemo javnost, kako bi ljudi pričali o tome da je rak kod dece moguć i da se dešava, da treba svi zajedničkim snagama da se borimo i da dajemo pomoć i podršku roditeljima i deci, ne samo kao pojedinci, već i kao šira društvena zajednica – rekla je predsednica Nurdor-a  Joland Korora. -  Još jedan od ciljeva je svakako skupljanje 17 miliona dinara koliko nam nedostaje, kako bi završili bolnicu u Nišu, koju NURDOR gradi uz pomoć donatora, firmi i pojedinaca.

Kako nam je rekla naša sagovornica, novodijagnostifikovanih slučajeva kancera kod mališana godišnje bude oko 300 do 350, s tim što tačan podatak ne može da se da sa sigurnošću.

- Ne postoji Nacionalni kancer registar na kojem NURDOR insistira već duže vreme, tako da vam nikada niko sa sigurnošću ne može reći koliko se dece leči u ovom momentu – rekla je Joland Korora. - Rak je specifična bolest, nikada joj ne znamo ishod i tok trajanja, a samim tim ni pojavu recidiva i vraćanja bolesti, tako da je mnogo teško i komplesno dati tačan podatak. Kod dece ne postoji preventiva, već samo rana dijagnostika, koja se svodi najviše na praćenje svih promena kod mališana, koje roditelj najpre može da primeti. Svi mi kao roditelji smo prvi primetili da sa našom decom nešto nije u redu, onda tek ide pedijatar koji ga prati.

Prema njenim rečima, simptomi raka se mogu povezati sa nekim simptomima virusa, ili sa fazama odrastanja. Zato je neophodno da roditelji osluškuju svoju decu, da ih prate i, ako dete ima česte glavobolje, temperature koje su atipične i traju duže od sedam dana, zatim bolove u nogama, gubitak apetita ili ako se primeti da dete mršavi i slično, da se odmah obrate pedijatru radi dalje kontrole. Pedijatar dalje šalje dete u Dečju bolnicu i dijagnoza se postavlja u roku od dan - dva.

- Procenat izlečenosti od raka kod dece varira i kod nas je oko 70 odsto. Međutim, zbog nepostojanja Nacionalnog kancer registra, ne možemo sa sigurnoćšću ni pričati o procentima – rekla je Joland Korora. – U cilju nam je da svakoga dana i godine taj procenat bude veći bar za jedan promil, a biće, tako što ćemo omogućiti bolje uslove lečenja jer, osim citostatika, mnogo su važni uslovi u kojima se deca leče.

Prema rečima naše sagovornice, kod dece se najčešće razvija leukemija, ali je ona i najilečivija, što ljudi uglavnom ne znaju. Posle leukemije, najčešći oblici su tumor kostiju, mozga i limfoma.

Tokom manifestacije, prikupljala su se sredstva za završetak izgradnje novog dečjeg hemato–onkološkog odeljenja u Nišu. Započeti su radovi na drugoj fazi projekta, koji podrazumevaju unutrašnje zanatske radove i postavljanje instalacije, a očekuje se da sredinom marta budu gotovi radovi. Opremanje objekta je treća faza projekta, za koju je neophodno obezbediti još 17 miliona dinara. Ove godine, NURDOR očekuje završetak projekta koji je od nacionalnog značaja, jer će doprineti poboljšanju uslova onkološkog lečenja dece u celom južnom regionu Srbije.

- Činjenica je da je svakodnevno broj obolelih od raka u porastu i to je alarmanatan podatak, pa je tako, nažalost, i u Novom Sadu – rekla je pomoćnica gradonačelnika Ljiljana Koković - Iz našeg grada, sa Trga slobode, poslali smo jednu snažnu poruku podrške deci koja su obolela od raka i njihovim porodicama, ali smo se istovremeno setili i dece koja su, nažalost, izgubila ovu bitku. Pozivam sve Novosađane i ljude dobe volje da se u skladu sa svojim mogućnostima uključe u ovu akciju i daju podršku deci koja su obolela od raka i njihovim porodicama, a deci koja su na lečenju želim brz oporavak i ozdravljenje. 

Kako je rekla naša sagovornica, 15. februar nije jedini dan borbe, ona se vodi tokom cele godine, kako bi se smanjio broj obolelih. Veoma je važna rana dijagnostika, preventiva i edukacija roditelja i mladih, podrška volontera, umrežavanje institucija i nevladinih sektora.

I. Mikloši