Sretenjska povelja upravnici Galerije Matice srpske
BUDIMPEŠTA: Upravnici Galerije Matice srpske dr Tijani Palkovljević Bugarski dodeljena je Sretenjska povelja za doprinos jačanju veza srpske zajednice u Mađarskoj sa matičnim narodom i maticom Srbijom, saopštila je danas Galerija.
Priznanje joj je uručeno u okviru proslave obeležavanja 214. godišnjice izbijanja Prvog srpskog ustanka i Dana državnosti Srbije u Kulturnom i dokumentarnom centru Srba u Mađarskoj.
U obrazloženju nagrade navedeno je da Palkovljević Bugarski sarađuje sa srpskim organizacijama i ustanovama u Mađarskoj od 2003. godine i redovno pomaže rad Srpske letnje međunarodne likovne kolonije u Sentandreji, zahvaljujući čemu su, između ostalog, obezbeđeni visok umetnički kvalitet učesnika kao i sufinansiranje kolonije iz Srbije.
„Tijana Palkovljević Bugarski je sa svojim saradnicima redovni predavač na programima kolonije i Srpskog kulturnog kluba u Budimpešti iz oblasti srpske nacionalne istorije umetnosti čime doprinosi bogaćenju kulturnog života srpske zajednice u Mađarskoj i diverzifikaciji sadržaja od značaja za razvoj nacionalnog identiteta“, ističe se u obrazloženju.
Od posebnog je značaja, kako se navodi, njena angažovanost u pomaganju radu Muzeja Srpske pravoslavne eparhije budimske u Sentandreji.
Zahvaljujući pomoći Galerije Matice srpske na čelu sa upravnicom, restaurisano je 39 veoma vrednih ikona i drugih umetničkih predmeta Muzeja, ranije nedostupnih javnosti i ta izuzetno vredna dela su predstavljena na izložbama u Novom Sadu, Sentandreji, Briselu (u sedištu Evropske unije) i u Moskvi, u čuvenoj Tretjakovskoj galeriji što je svakako predstavljalo evropski prodor srpske umetnosti sa tla Ugarske.
Aktuelni poduhvat, višegodišnji zajednički projekat Muzeja Eparhije i Galerije Matice srpske, u čemu kao inicijator ima vodeću ulogu Palkovljević Bugarski, jeste restaurisanje i prezentacija 74 ikone sa ikonostasa negdašnjeg sabornog hrama u budimskom Tabanu o kojem smo do sada imali samo fotografije.
Na svečanosti je Palkovljević Bugarski održala prazničnu besedu, a u nastavku večeri upriličena je proslava svetog Trifuna patrona Srpskog kulturnog kluba u Budimpešti.
Tom prilikom izloženo je i 19 reprodukcija portreta ustaničkih vođa i intelektualaca koji su učestvovali u ustanku i formiranju ustaničke države, kao i prikaza istorijskih događaja i predela (Smrt hajduk Veljka, Ilija Birčanin donosi danak Turcima, Ćele-kula), čiji su autori slikari poput Uroša Kneževića, Pavla Simića i Stevana Todorović koji su bili rodom iz Habzburške monarhije.