Vreme za odluke - na referendumu i/ili izborima?

"Da li vidimo budućnost u Evropi, za šta moramo da platimo određenu cenu, a koja nije mala, ili da ostanemo na ovome sada?", pitanje je koje je "kvalifikovao" naciji kao ključno za budućnost zemlje.



Najavio je da će reći šta on misli da je nabolje, a građani će, kaže, reći da li je to fer ili nije.Kako? Na referendumu ili parlamentarnim izborima? 



A, možda, imajući u vidu i promene Ustava, Srbiji slede oba načina demokratskog izjašnjavanja građana o najkrupnijim pitanjima, koja prevazilaze politička i partijska stanovišta. 



Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus" Vladimir Pejić smatra potrebnim da se građani izjasne o najvažnijim pitanjima za Srbiju, pošto u javnom menjaju postoje ozbiljne podele. 



"To su toliko krupne teme da bi, ko da god da se nalazi na vlasti, bilo neodgovorno i nepravedno osloniti se, u krajnjoj liniji, samo na izbor vladajuće koalicije", rekao je Pejić Tanjugu.



Što se tiče puta Srbije ka EU, referendum je, smatra, pre svega zbog činjenice da ima puno ljudi iz stručne i šire javnosti koji su evroskeptici, naveo je Pejić.



"Ako pogledamo sastav parlamenta, vidimo da je većina partija opredeljena za EU. Tako da je referendum važan zakonski, ali i u svakom drugom smislu". 



Prema njegovim rečima, drugo pitanje koje je za Srbiju mnogo teže, ali i još bitnije, jeste pitanje Kosova. 



"Jer, mi još ne znamo koje je konačno rešenje za KiM, ako ga uopšte bude u neko skorije vreme. Kakvo god da bude rešenje, da li ga predložila EU, Rusija, SAD ili mi zajedno sa Albancima dođemo do predloga rešenja, svakako će to biti nešto o čemu će građani morati da se izjasne i mislim da bi tu referendum bio najbolji", istakao je Pejić.



Govoreći o izborima kao jednoj od opcija, Pejić objašnjava da oni mogu da budu zajedno sa referendumom, što nije praksa, ali mogu da budu i pre referenduma, kako bi potencijalnoj vladajućoj koaliciji dali i legitimitet i snagu da sprovede određene odluke i sam referendum.



Takođe, može se desiti da ukoliko referendum bude neuspešan ili izazove veće potrese izbori budu nakon referenduma, tako da su sve opcije otvorene, dodao je.



"Što se tiče sličnih situacija u razvijenim evroskim i drugim državama, referendum obično ne ide zajedno sa izborima i za ovako ozbiljna pitanja referendum je nešto što ima prednost u odnosu na izbore. Izbori daju ili legitimitet referendumu ili su posledica rezultata referenduma", objašnjava Pejić.



Bez obzira što je kosovsko pitanje specifično u odnosu na druge zemlje, koje su ulazile u EU, mislim da se tu mnogo ne razlikujemo od tih zemalja, zaključio je Pejić. 



Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da su i referendum i izbori demokratski oblici izjašnjavanja i sasvim primereni izazovima sa kojima se Srbija suočava. 



"U savremenom svetu nema politički znacajne odluke koja ne bi trebalo da ima demokratsku politicku legitimaciju", rekao je Vuk Stanković Tanjugu.



S druge strane, kaže, važno je da predlog rešenja bude precizan i konkretan i da se stvore uslovi za ozbiljnu, racionalnu i odgovornu debatu.



Bez debate teško možemo da shvatimo težinu izazova, smatra Vuk Stanković, ali dodaje da smo, na žalost, jako daleko od razložne političke rasprave svih relevantnih institucija, političkih aktera i društvenih aktera. 



"Ne bilo loše da po pitanju KiM i EU ''iznenadimo'' sebe većim stepenom slobode, racionalnosti, ozbiljnosti i odgovornosti", konstatovao je on. 



Profesor Vladimir Vuletić ocenjuje najpre da je predsednik Srbije zauzeo odgovoran politički stav, u skladu sa evropskim duhom, kao i da bi referendum bio najbolje i najdemokratskije rešenje. 



"Sigurno je da u trenutnku kada se bude pristupalo EU ili ukoliko se na neki drugi način slična pitanja budu rešavala, da bi referedum bi bio najbolje rešenje", rekao je Vuletić Tanjugu.



On, međutim, ne bi isključio izjašnjavanje na izborima, ukoliko, kaže, tih pitanja bude mnogo. Logično je, kaže Vuletić, da se građani pitaju o značajnim pitanjima koja se tiču državnog suvereniteta i slično. Podsetio je da je u većini zemalja današnje EU, kada su se priključivale, bio održan referendum.



"Imamo stalno nešto što se, inače, naziva demokratski deficit u smislu da imate relativno slabu izlaznost na izbore, pa kada tu slabu izlaznost prati i činjenica da neke partije, koliko god bile jake, ne nose sve glasove, uvek se, na kraju, postavi pitanje da li onda zapravo o tim pitanjima odlučuje manjina".



Prema njegovim rečima, to su suštinski važna pitanja u vezi sa suveretnitetom naše zemlje, a to znači pitanja u vezi priključenja EU, pitanja granica i drugo.



Napomenuo je Vuletić da, ipak, ne misli na tehničke i administrativne stvari ili geometarska podešavanja nečega što nije sporno, već na ozbiljnija pomeranja granica, što sigurno traži "neku vrstu ili refrenduma ili na drugi način obezbeđenog legitimiteta takvih odluka". 



Vučić je kao krupne prepreke na putu Srbije ka članstvu u EU naveo pitanje Kosova i Metohije, kao i granice sa BiH i Hrvatskom. 



“Da li su to za nas lake prepreke? Nisu, kao Himalaji su, ali ne bismo bili prvi koji su se popeli na Mont Everest“, istakao je predsednik.



"Odlučiće građani i mi ćemo da poštujemo tu odluku. Ali, neću da se krijem, već ću reći šta mislim da je najbolje za zemlju", istakao je u sredu Vučić.