NOVKABEL NA PREKRETNICI Proizvodni radnici hoće otpremnine

– Nakon sugestija menaymenta, svi proizvodni radnici prijavili su se za otpremnine, dve stotine evra, preračunatih u dinare, po godini staža – kaže predsednik Sindikata „Spas” u fabrici Dragoslav Lakić.

Međutim, direktor Zoran Stanojević to demantuje, navodeći da je do sada prijavljen 51 radnik, i da ima pravo da zadrži svakog za koga proceni da je potreban. 

– Od 1. januara ove godine u fabrici je u primeni Unapred pripremljen plan reorganizacije preduzeća – UPPR koji je usvojio Privredni sud u Novom Sadu i treba da se primenjuje u narednih pet godina – kaže direktor, i navodi da je UPPR bio najviše potreban zbog ogromnih dugova, koji su iznad 50 miliona evra. – Planom reorganizacije preduzeća je predviđeno da na platnom spisku, umesto sadašnjih 296 zaposlenih, bude između 170 i 200 radnika. Fabrika kablova najviše je dužna kompaniji „Ist point”, koja je svojevremeno bila vlasnica „Novkabela” – više od 40 miliona evra. Sada je „Novkabel”, posle neuspele vlasničke transformacije, ponovo u posedu države, koja treba da odluči šta će biti sa fabrikom. Da li je država zainteresovana za to da proda „Novkabel”, čije se hale prostiru na 50 hektara i nalaze se na svega nekoliko kilometara od centra Novog Sada, Stanojević ne može sa sigurnošću da potvrdi, ali kaže da su i do njega stigle priče o tome da se kao kupci „Novkabela” spominju neki poznati domaći investitori.

Zaposlene, okupljene u više sindikalnih organizacija, interesuje da li će biti javnog poziva za prodaju imovine, ili će vlasnik „Novkabela” postati onaj ko preuzme dugove fabrike, i kako će se primenjivati UPPR ukoliko se proizvodnja ugasi.

– „Novkabelu” treba između četiri i pet miliona evra za obrt i isto toliko novca za investicije – kaže direktor Stanojević. – To nije malo novca kada se zna da su obaveze „Novkabela” velike, pa je upravo zbog toga program tehnološkog viška potreban.

„Novkabel” je, inače, jedini preostao iz metalskog kompleksa u gradu posle tranzicije, gde je bilo bar nekakve proizvodnje, premda je fabrika jedinstvena i u odnosu na druge u Inustrijskoj zoni jer su sve odreda odavno završile u stečaju, a imovina im rasprodata.

Zato je ponovni poziv menaymenta „Novkabela” upućen zaposlenima da se prijave za socijalni program izazvao pozornost među radnicima i pitanje ko će ostati da radi u „Novkabelu” kada su optički kablovi tražena roba, a „Novkabel” ima kupce na ruskom tržištu i u EU.    

Z. Delić