Vulin: Adresa za rešenje sukoba Srba i Albanaca-Tirana, ne Priština

„Mi govorimo o istorijskom sukobi dve nacije, ne dva dela teritorije, ili dva dela te nacije. Gde god Tirana ima pretežan utcaj, a ima ga svuda gde je albanska zajednica zastupljena u vlasti i tamo je zastupljen negativan odnos prema Srbima i Srbiji“, kazao je on, na konferenciji za štampu povodom okruglog stola "Političko-bezbednosni i odbrambeni aspekti kosovsko-metohijskog problema", koji se održava u okviru unutrašneg dijaloga o Kosovu i Metohiji. 



Vulin je rekao da je reč o Velikoj Albaniji, ne samo rešavanju kosmetskog problema. „Radi se o sukobi sa Velikom Albanijom koja vrlo jasno u političkom i geografskom smislu pokušava da nacrta svoje granice“; naveo je on dodajući da se suočavamo sa ideologijom ekspanzionizma. 



Prema njegovim rečima dogovor koji bi se postigao bio bio taj da se posle čitavog veka Velika Albanija zaustavi, jer je do sada samo napredovala. 



„Za mir i budućnost Balkana je bitno da Velika Albanija ne nastavi sa agresivnim kretanjem“, uveren je on. Kritkovao je, istovremeno, što vladaju muk i tajac kada Albanci izjavljuju da će stići do Niša. „Samo jedinstvena i ekonomski jaka Srbija je jedina brana Velikoj Albaniji“, poručio je on. 



Ponovio je da je tačno da se zamrznuti konflikt Kosova i Metohije ne sme ostaviti deci, ali i da se ne smeju ostaviti i drugi nerešeni problemi srpskog naroda na drugim prostorima. Takođe je poručio zemljama u kojima živi srpska zajednica da kako se budu odnosile prema Srbima takav će biti odnos sa Srbijom. 



„Kako se odnosite sa Srbima sa kojima živote, tako se odnosite sa Srbijom kraj koje živite“, naglasio je Vulin. Ocenio je da je obaveza svih u Srbiji da učestvuju u unutaršnjem dijalogu, pohvalivši predsednika Aleksndra Vučića za državničku i ličnu hrabrost koju je pokazao njegovim iniciranjem. 



Upitan za izjavu kosovskog predsednika Hašima Tačija da bi „istorijski sporazum“ mogao biti postignut ove godine, Vulin je odgovorio da postoje Ustav, zakoni i načini na koje se to dešava i da ne misli da se može rešavati samo jedan deo srpskog nacionalnog pitanja. 



„Neophodno je da se srpsko nacionalno pitanje rešava u celini kako bi mogli obezbediti trajan i održiv rpostor za život i mir naše dece“, dodao je on. 



Poručio je da, kada je reč o novoj strategiji Evropske komisije, postoji kolizija u samom tekstu jr ako treba da Srbija postigne pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, koje se ne pominje u tekstu i koje ne vide kao pravnu državu. 



„Ništa što ćemo uraditi na Kosovu i Metohiji neće biti uzrokovano našim putem ka EU, već samo time što mislimo da je dobro za srpski narod, a ne što će se svideti evropskoj birokratiji“; naglasio je Vulin. 



Što se Crne Gore i njenog odnosa prema Kosovu tiče on je rekao da smatra da treba voditi računa o intersima svih strana, te da je podrška nezavisnosti Kosova problematična, posebno kada dolazi od onih sa kojima delimo granicu ili smo suštinski tako bliski. Na kraju on je ukazao i na problem što se u kosovskoj vlasti nalaze osobe koje su osuđivane u Srbiji, kao što je Rustem Beriša. 



Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju predsednik Radne grupe za vođenje unutrašnjeg dijaloga Marko Đurić ocenio je da nema sumnej da će unutaršnji dijalog doprineti ukupnoj bezbednosti Srbije, a pitanje Kosova i Metohije je pitanje od koje zavisi bezbendst cele naše zemlje od sela u opštini Gora do Horgoša. 



„Rešavanje kosmstekog problema je jedno od ključnih determinanti bezbednosti naše zemlje, i zato je važno da o tome razgovaraju najumenije srpske glave, najbolji strateški mislioci“, naglasio je Đurić. 



Ocenio je da je za Srbe na KiM veoma važna poruka predsednika Aleksandra Vučića da Srbija neće dozvoliti da se srpskom narodu u južnoj pokrajini ponavljaju pogromi, progoni, dani kao što je bio 17. mart i nasrtaj na srpski narod. 



„Mi ćemo u 2018. udvostručiti naše napore da pomazezmo Srbima na KiM da osptanu. Srbija je i danas kada već 18 godina nema punu kontrolu i ne vrši u punoj meri vlast, najveći davalac doprinosa školstvu, zdravstvu i mnogim drugim aspektima. Na to smo ponosni i sa tim ćemo nastaviti. Pokazujemo tako da je država Srbija matična država svih koji zele da budu njen deo“, naglasio je on. 



Rekao je da deli mišljenje Vulina da srpsko nacionalno pitanje treba posmatrati celokupno i da sigurno položaj Srba na Kosovu i Metohiji jeste povezan sa sudbinom Srba na čitavom prostoru. Najavio je da će za par dana biti predtsvaljen izveštaj sa detaljima šta je Srbija učinila na pomoći srpskom narodu. 



Zatražio je od međunarodne zajednice da izvrši adekvatan pritiska na Prištinu kako bi sprovodila njene preuzete obavete, podsećajući da čekamo već četiri godine na Zajednicu srpskih opština. 



„Da su posvećeno vršili pritsask kao što je slučaj kada je nešto u njihovom interesu, čekanje ne bi bilo tako dugo. U našim očima to utiče na nihov pregvarački kredibilitet, ako ne i kapacitet“, uveren je Đurić. Što se pravno obavezujućeg sporazuma tiče poručio je novinarima da o tome treba da pitaju biroktrate u Briselu. 



„Voleo bih da među uslovima i zahtevima, na mnogo značajnijem mestu vidim formiranje ZSO“, rekao je Đurić. 



Kada je reč o dijalogu sa Pristsinom rekao je da je Srbija duže od godinu dana čekala na Prištinu zbog neopravdanih okolnosti, da nikada nije bežala, ali da sada ima ozbiljne razloge da se najpre utvrde činjenice u vezi zločinačkog ubistva počinjenog 16. februara.