RIZIČNI PRUŽNI PRELAZI (Ne)spuštena rampa odnosi živote

Do nesreće je došlo oko pet sati, a muškarci su nastradali na licu mesta.

Voz je naleteo na automobil na delu pruge Beograd–Bar na kojem nema branika i polubranika, ali ima svetlosne signalizacije. Kako navode mediji, u stravičnom sudaru „golf 2” je potpuno smrskan, a od siline udarca odbačen je u reku Krivošiju. U izvlačenju tela poginulih učestvovali su vatrogasci-spasioci, a uviđaj na licu mesta obavili su predstavnici policije i Tužilaštva.

Nesreće na pružnim prelazima, nažalost, nisu retke. Profesor Saobraćajnog fakulteta Boris Antić prošle godine je izneo podatak da su za šest godina na pružnim prelazima stradale 33 osobe.

Po nekim stavovima, rampe na pružnim prelazima nisu obavezne ni u Srbiji, ni u Evropi. Pojedinici stručnjaci na to imaju odgovor da je to zato što pružnih prelaza ima mnogo i trebalo bi zaista mnogo novca da se svi pokriju rampama.

Na stranu finansijski momenat, ukrštanje puta i pruge može se posmatrati kao klasična raskrsnica. Na primer, iako je na semaforu zeleno, trebalo bi da krajičkom oka osmotrimo hoće li neki ludak s boka proleteti kroz crveno i pretvoriti nas u invalida u deliću sekunde. 

Tako i na pružnom prelazu treba usporiti i, uprkos podignutoj rampi, baciti pogled levo i desno da nas voz težak nekoliko stotina tona ne bi smrskao. 

Pomoćnica ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture Mirjana Trifunović ističe da po saobraćajnim pravilima voz uvek ima prvenstvo.

– Rampa je samo jedan od vidova zaštite – istakla je Mirjana Trifunović, i dodala da su u Srbiji svi pružni prelazi osigurani.

Po njenim rečima, 25 odsto je osigurano branicima, polubranicima i svetlosnom signalizacijom, a ostalih 75 odsto saobraćajnim znacima.

– Većina nesreća se dešava na ispravnim prelazima jer vozači automobile ne poštuju saobraćajne propise – dodala je ona.

Nenad Stanisavljević iz „Železnica Srbije” ukazao je na to da su za oštećenja na rampama odgovorni nesavesni vozači koji učestvuju u drumskom saobraćaju, a pokušavaju da zaobiđu rampe ili da prođu ispod njih. Kako kaže, mašinovođa koji je zakočio na pružnom prelazu i signalizirao vozačima da prođu, ispoštovao je propisanu proceduru.

– Ako putni prelaz ne radi, obaveza mašinovođe je da stane, da dug zvučni signal i potom nastavi – objasnio je Stanisavljević.

Od pružnih prelaza s branikom opasniji su onih bez te zaštite. „Dnevnik” je nedavno pisao da su na gradskom području Sombora, tačnije na pravcima ka Apatinu (Bukovački salaši) i ka Vrbasu, u selu Kljajićevo, dva pružna prelaza i ove zime bez branika, a isključena je i svetlosna signalizacija. Na ta dva pružna prelaza dnevno prođe 22 voza.

A o tome da zvižduk voza nije dovoljan za bezbednost pružnog prelaza iz Kule ka Ruskom Krsturu govori podatak da žitelji Kule traže da se na tom prelazu spušta rampa., koja je nekada radila 24 sata, a sada je podignuta upola manje, naime, spušta se samo od 7.20 do 18.30 časova, i to je vreme kada rade otpravnici. Posle toga nema ko da podiže, odnosno spušta branike, bez obzira na to što vozovi prolaze.

Po njegovim rečima, zbog krađe delova železniče infrastrukture ne radi 20 putnih prelaza.

Čest prizor na pružnim prelazima je da su rampe spuštene, a nestrpljivi vozači se provlače između njih pošto ne žele da čekaju da voz prođe. Pravdaju se time da se rampe spuštaju dok je voz još veoma daleko, pa moraju da čekaju po deset i više minuta. Onima koji često čekaju, takvo ponašanje lako pređe u naviku, za sobom „povuku” i druge vozače, a onda u jednom trenutku naleti voz...

Po podacima do kojih smo došli, na području „Železnica Srbije” postoji ukupno 2.138 putnih prelaza. Petina putnih prelaza obezbeđena je najsavremenijom signalno-sigurnosnom opremom kao što su branici i polubranici, a ostali znacima drumske signalizacije – „Andrejinim krstom” ili znakom „Stop”.

Savremenije obeležavanje pružnih prelaza je veoma skupo – košta i do 120.00 evra, dok izgradnja novog uređaja na otvorenoj pruzi zavisi od nivoa tehničke opremljenosti pruge i iznosi od oko 150.000 do 200.000 evra. Elektronsko opremanje je, naravno, još skuplje.

M. Bozokin

D. Nikolić