Sudar: Disidentstvo je potrebnije nego ikad

Sudar je istakao da je takmičarski program 11. festivala na Mećavniku odličan i da su filmovi studenata i mladih autora iz čitavog sveta jako dobri u pogledu ideja i produkcije.

Malo mi se srce cepa kada vidim da su mladi ljudi, koliko god da su pristojni i fini i često deluju povučeno, potpuno svesni da žive u svetu koji je nestabilan, koji ima jako puno problema. Ostale kolege u žiriju kažu: Sve je ovo divno i krasno, ali koliko njih će zapravo uspeti da ostvari karijeru u savremenim uslovima koji su sve suroviji za nove produkcije, konstatovao je Sudar.

Primećuje da ima divnih filmova, pogotovo sa Bliskog istoka, u kojima čak i kada su komedije jasno se vidi da su njihovi autori svesni svih problema u svojim državama i u okruženju i šta sve njihova društva drži zatvorenim u metastazi.

S jedne strane me to boli, ali osećam se sigurnije i samopouzdanije da vidim da mlade generacije dobro prepoznaju sve i nadam se da će oni uraditi nešto bolje nego što smo mi, dodao je on.

Na pitanje o situaciji u Velikoj Britaniji, gde živi od 1992. godine, kaže da je slično i da i tamo ima dosta anksioznosti šta kada se završi fakultet. 

Velika Britanija je vrlo specifična i što se filma tiče ima više nesreća u jednoj sreći. Ima veoma veliku pozorišnu tradiciju i uvek se više brinula o tome. Ima državnu televiziju Bi-Bi-Si oko koje se stalno lome koplja da li treba da prima državne subvencije u društvu koje je uvek bilo okrenuto slobodnom tržištu. Država je fokusirana na pozorište i televiziju i film je upao u taj procep, a pritom je u pitanju englesko jezičko područje pa su filmovi pogodni za holivudske bioskope, ispričao je Sudar. 

Britanska filmska industrija je, prema njegovom mišljenju, dosta “sklještena između svih tih stvari” zbog čega studenti imaju zazor šta dalje i situacija je mnogo bolja, na primer, u Francuskoj.

U tom kontekstu ocenjuje da je odlična ideja “Kustendorfa” da direktno spaja mlade talente sa onima koji su uzeli velikog zamaha u karijeri i da se to iskustvo direktno deli. 

Svakom autoru je svaki sledeći film prvi, svaki donese nove probleme za koje niko unapred ne može da vas pripremi nego morate iznova da donosite kreativna rešenja, smatra Sudar.

Filmski centar Srbije je krajem prošle godine, kada se navršilo 50 godina filma “Skupljači perja”, objavio Sudarovu knjigu “Portret umetnika kao političkog disidenta: Život i delo Aleksandra Petrovića”, baziranu na njegovoj doktorskoj disertaciji, a koja je prethodno izašla 2013. u Bristolu.

Aleksandar Petrović je otvorio put autorima poput Emira Kusturice, Slobodana Šijana, put za nova promišljanja šta je naša kultura. On je prvi doneo spektakl velikog filma, a da nije partizanski, kazao je Sudar, naglasivši da je Petrovićevo delo nešto na šta se treba stalno osvrtati i iz čega se može jako puno naučiti.

U knjizi se taj termin više odnosi na filmove gde se prati razvoj političke misli autora čiji se prvi film zvao “Uz druga je drug”, koji je slavio uvođenje samoupravljanja, a onda se vremenom menjao, učio, da bi krajem šezdesetih godina došao do filmova poput “Biće skoro propast sveta”, koji su bili kritikovani na najvišim partijskim sastancima, objasnio je on. 

Sudar konstatuje da je kultura danas dosta promenjena, da je mnogo lakše govoriti o mnogim stvarima, ali je sve manje stvarno radikalnog promišljanja, koje je kao i uvek veoma potrebno.