Najbolji srpski carinik: Na sitnicama padaju i najveći krijumčari
NOVI SAD: Branislav Čalić, srpski carinik koji radi na granici Srbije i Bugarske, tačnije na graničnom prelazu Gradina, jedan je od naših najuspešnijih carinika kada je u pitanju otkrivanje švercera bez obzira na to da li je reč o novcu, zlatu, drogi… Čalić je zaslužan za neke od najuspešnijih zaplena, a uspehe niže oslanjajući se na iskustvo.
Njegove kolege iz Uprave carina ga za “Dnevnik” opisuju kao povučenog, skromnog ali i uvek nasmejanog koji je svojim predosećajem osujetio mnoge krijumčare.
U očima ostalih službenika samo pominjanje njegovog imena izaziva poštovanje, pa se s pravom može reći da je živa legenda tog posla!
On je do sada otkrio oko 500 kilograma droge, 100 kilograma zlata, a i jedna od najvećih evropskih zaplena krijumčarenog novca njegova je zasluga. Reč je o 3.150.000 evra koje je otkrio u jesen 2004. godine i koje su se direktno slile u budžet Srbije!
Do rezultata, se dolazi ukoliko su ljudi zainteresovani za posao i stvarno hoće da se potrude, smatra Čalić i objašnjava da je carinski posao težak i često prljav, jer pravom cariniku nije teško da proveri svoje sumnje i tako što će da legne ispod automobila, pa i da ga rasklopi na delove ako treba.
Na pitanje kako mu sve to polazi za rukom, kaže da je u pitanju iskustvo i da je carinski posao samo zanat.
Za ovog posebnog carinika važi da nije sklon korišćenju modernih uređaja koji pomažu u otkrivanju prekršaja, već da je pobornik tradicionalnih metoda.
Jednom se na prelazu pojavio putnik koji naizgled nije imao ništa sumnjivo, međutim neki unutrašnji osećaj, koji nije mogao ni sam da objasnim mu nije dao mira.
Detaljno sam sve pregledao i ništa... Pogledam, kad u torbi sa hranom primetim termos. Znam termos ima šupljinu i sine mi da ga odvrnem odozdo. Prilično riskantan potez, posebno kad se iz termosa puši vrela kafa... Držim ga čvrsto i uspravno, odvrnem dno i imam šta da vidim – oko unutrašnjeg umetka, poput izolacije obmotani su svežnjevi novčanica, ukupno 120.000 evra. Kada sam ih otkrio, učinilo mi se da je i putnik bio zadivljen i da bi mi najrađe i sam čestitao, otkriva nam jedno od svojih iskustava ovaj uspešni carinik.
Njegove kolege kažu da mu ne treba nikakva oprema, da samo prošeta oko vozila, kucne povremeno po karoseriji i kaže ''vadi odavde''.
Pa, dobro, ima i toga, kaže Čalić i objašnjava da to nije slučajno.
Tačno je da, nastavlja naš sagovornik, kuckam po vozilu, jer tako prepoznajem zvuk postojećih šupljina i znam da li su prazne ili, što bi mi rekli, “nafilovane”.
Druga stvar, šetam oko vozila, jer posmatram stranice, gredice, pragove, podove i krovove – znači analiziram da li mi nešto u datom trenutku vizuelno ili zvukom privlači pažnju. Znači, Nema tu nikakvog čarobnog štapića, ni neke velike tajne. Morate da budete radoznali i vredni. To nije posao za onoga ko neće da isprlja ruke. Podrazumeva se i da ste spremni da preuzmete rizik da se zamerite ozbiljnim kriminalcima, pa i da se izložite potencijalnim zarazama koje vrebaju u direktnom kontaktu sa ogromnim brojem putnika i njihovim ličnim stvarima, kaže Čalić.
Spisak njegovih zasluga u borbi s krijumčarima nemoguće je započeti, a ne osvrnuti se na preko tri miliona evra koje je svojevremeno iz “crnih tokova” prebacio u budžet Srbije.
Te 2004. godine upravo je ovaj carinik oborio rekord u visini pojedinačne zaplene švercovanih deviza na našim granicama. Tada je na Gradini, na kojoj je naš sagovornik proveo najveći deo svog carinskog veka, u “bmw“ nemačkih registracija otkriveno preko 3 miliona evra, što je te godine bio najveći evropski i drugi svetski rezultat u zaplenama novca.
Prilikom jednog od mnogobrojnih rutinskih preglada Branislav Čalić je otkrio i 87 kilograma heroina u kabini turskog kamiona koji je prevozio tekstil i to u ležaju vozača, ispod samog dušeka...
Ovo mesto carinici obično pretražuju očekujući skrivene boksove cigareta, a motiv za detaljan pregled je bila i neuredna kabina.
U pokušaju da ga prenesu, uhvaćena su dva bugarska državljanina, koji su prema kasnijoj istrazi, pristali da za nadoknadu od 10.000 evra auto pun “prljavog” novca prevezu do Bugarske. Međutim, nisu imali sreće, jer je na granici bio Branislav Čalić, kao i uvek raspoložen da malo više “pročačka” i proveri da li se tu nešto krije:
Nisu bili nervozni, naprotiv bili su potpuno hladni i rezervisani i ništa nisam naslutio iz njihovog ponašanja. Međutim, dobar sam poznavalac svih tipova vozila i čim se otvore vrata fokusiram se na odstupanja. Znači, odmah vidim da li je auto viši ili niži nego što bi trebalo da bude, da li je bilo koja stranica deblja, a plafon spušteniji i proveravam sve što se ne slaže s onim što mi je poznato kao standard, otkriva nam naš sagovornik i dodaje da mu u poslu dosta pomaže činjenica da govori jezike koji se na prelazu Gradina traže – turski i bugarski ne predstavljaju za njega nikakvu prepreku.
Pored najvišeg priznanja Uprave carina – plakete za časno obavljanje dužnosti sa zlatnim vencem, dobio je čak dva priznanja Svetske carinske organizacije za postignute rezultate, a rado se seća i studijskih putovanja u SAD gde je imao prilike da vidi kako rade američki carinici na granici s Meksikom.
Tokom posete Americi, na jednom od prelaza, na samom ulazu u službene prostorije, uramljeno je stajalo priznanje Svetske carinske organizacije na koje mi je jedan od američkih kolega s ponosom skrenuo pažnju. Nisam mogao da odolim da mu ne kažem da kući imam dva takva, ali na svoje lično ime, a ne na ime prelaza, otkriva naš sagovornik i dodaje da nikada neće zaboraviti kada mu je tokom jedne od tih poseta, usred prezentacije o tehnološkim inovacijama koje u radu koriste američke kontrolne službe, prišao direktor američke carine, potapšao ga po ramenu i okrenuvši se ka ostalim učesnicima skupa, značajno rekao: “Sve je to lepo, ali ljudsko znanje je – nezamenjivo”…
Dubravka Nikolić
