U Srbiji rade gastarbajteri iz Hrvatske, Bosne, Češke

Teško je poverovati da, u trenutku kada je na evidenciji nezaposlenih u Srbiji 618.827 nezaposlenih, kompanije koje posluje u Srbiji muku muče s pronalaskom radne snage.

Ako se uz to doda da je srpska radna snaga jeftina, a često se tvrdi i kvalitetna, onda su podaci dobijeni u tom novom istraživanju za još veću brigu.

Pogotovo ukoliko se pogleda koja su zanimanja kompanija morale da traže u inostranstvu, i to u trenutku kada je od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji više od polovine – 343.728 – bez kvalifikacija ili s trećim stepenom kvalifikacije, odnosno lica koja su se mogla dodatno obučiti za neko od deficitarnih zanimanja koje kompanije, i domaće i strane, poslednjih godina traže.

Jer, istraživanje pokazuje da su izvozno orijentisanim kompanijama prošle godine najviše nedostajali majstori raznih vrsta, ali i IT programeri, inženjeri i operativci za poslove na elektroenergetskim i gasnim instalacijama.

Direktor Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić objasnio je da su prošle godine kompanije kadrove uvozile u procentu od 30,5 odsto, što je 17 odsto više nego godinu ranije, kada je iz inostranstva angažovano 13,5 odsto radne snage za domaće kompanije.

Kadrove koji su im nedostajali poslodavci koji posluju u Srbiji dovodili su iz Hrvatske, Rumunije, Slovenije, Bugarske, BiH, Makedonije, Mađarske, Slovačke, Češke, Moldavije, Estonije, Italije i Grčke.

To znači da blizu trećine kompanija u Srbiji vodećih po ekonomskim rezultatima ima potrebu da uvozi radnu snagu, objasnio je Rajić.

Prema njegovim rečima, svi ispitani su tokom prošle godine imali konstantnu potrebu za kadrovima: 54,5 odsto ispitanih navelo je da je imalo stalni problem s nedostatskom kvalitetno profilisanih kadrova, a 22,9 odsto povremeno, dok se 19,7 odsto nije žalilo na kvalitet srpske radne snage.

Samo tokom prošlog meseca od Nacionalne službe za zapošljavanje traženo je 264 šivača konfekcije, 210 šivača tekstila, po 90 bravara i prelca.

Bilo je potrebno i 74 metalostrugara, 49 tapetara, 45 stolara, 40 pekara, 39 auto-mehaničara, 50 poslužilaca postrojenja za proizvodnju kablova i podvodnika, 164 elektroinstalatera, 115 kuvara, 43 obrađivača metala...

Za sve njih traženo je od prvog do trećeg stepena stručne spreme, a takvih je više od polovina ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji.

Trećina ispitanih kompanija navela je da im nedostaju zanatski kadrovi koji su sposobni da rade na modernim mašinama, a 16,4 odsto njih požalilo se da im nedostaju kadrovi za obavljanje jednostavnih nezanatskih poslova u prodaji, transportu, za izvršavanje administrativno-tehničkih poslova.

Za pet odsto kompanija nedostajali su kadrovi svih profila, odnosno od nekvalifikovanih do visokokvalifikovanih.

Rajiću takvi rezultati dobijeni u istraživanju nisu ništa „novo” ili neočekivano.

On ističe da su dobre zanatlije otišle iz Srbije, a da su na tržištu nezaposlenih ostali oni koji nemaju dovoljno znanja ili nisu zainteresovani da usvoje druga znanja i zanimanja.

Da će nešto morati da se menja i da će upravo oni koji su se prijavili na evidenciju nezaposlenih s nižim stepenom kvalifikacije morati svoju sudbinu uzeti u svoje ruke i početi da se obučavaju ili prekvalifikuju za zanimanja koja Srbiji nedostaju, govori i zaključak iz pomenutog istraživanja da kompanije, zbog uvoza radne snage i nemogućnosti da je nađu na srpskom tržištu, navode da su zbog toga na ivici opstanka i da je njihovo poslovanje ugroženo.

U istraživanju su kompanije koje su uspele da nađu odgovarajuće kadrove u Srbiji navele da ih brzo „gube” jer im iz konkuretnih firmi sa sličnim potrebama preuzimaju radnike, dajući im nešto veće plate.

Mnogo se očekuje i od Zakona o dualnom obrazovanju, prema kojem će kompanije i obrazovne ustanove raditi na obrazovanju kadrova koji su potrebni, ali za to će trebati vreme, a poslovi ne mogu da čekaju.

LJ. Malešević