Optometrista Aleksandar Deurić: Nikako TV pre spavanja

Ali, kad čovek gleda blizu, tada mišići koji okružuju oko stisnu očnu jabučicu, pa se ona izduži, jer jedino na taj način može da se izoštri slika. Brzi tehnološki razvoj doprineo je i tome da danas ljudi mnogo više gledaju predmete koji su blizu.

Pogotovo danas kada smo okruženi raznim ekranima od kompjutera, mobilnih telefona do TV ekrana... O razlozima zašto su nam oči sve više umorne, a vid lošiji, pričamo s optometristom Aleksandrom Deurićem iz Novog Sada.

Kako su ekrani sve više prisutni u našim životima, tako sve veći broj ljudi doživljava sve više smetnji. Svi oni koji rade svakodnevno na računaru imaju predispoziciju da razviju sindrom produženog očnog zamora. Ovo stanje može nastati i zbog poremećaja suznog filma koji prekriva oko. Naime, suze i suzni aparat su jako bitne u procesu vida. Uloga suza je zaštita površinskih struktura oka, one mehanički ispiraju površinu oka, vlaže i čuvaju prozirnost rožnjače, objašnjava Deurić.

Koliko je treptanje važno?

Kada manje trepćemo, oči su suvlje, a upravo treptanje smanjuje iritaciju i suvoću oka. Primećeno je da većina netremice gleda ekrane s mnogo manje treptanja nego u drugim prilikama.

Trepćemo i do šest puta manje, nego kada nismo zagledani u ekran. Zato bi trebalo sebe da podsetimo da prilikom rada na kompjuteru, trepćemo s vremena na vreme.

Osim suznog aparata istakao bih i poremećaj akomodacije oka (prebacivanje pogleda sa daljine na blizinu i sa blizine na daljinu) i u poslednje vreme sve više uticaj plavoljubičastog i plavotirkiznog dela spektra na naše oko.

Kako utiče plavoljubičasti deo spektra na naše oči?

Sve vrste led i amoled ekrana imaju povišeni nivo ove svetlosti. Njome smo počeli da bivamo izloženi zbog našeg prelaska na digitalni način života.

Preterana izloženost plavom spektru oštećuje ćelije mrežnjače koje su osetljive na svetlost. Poznato je da UV zraci imaju veću energiju nego vidljivi svetlosni zraci, tako da oni dovode do promena na koži, odnosno oku.

Zraci plavoljubičastog dela spektra rasipaju se više nego ostali deo spektra vidljive svetlosti što otežava fokusiranje oka, pogotovo kada posmatramo digitalne ekrane koji emituju značajno veće količine plavoljubičastog dela spektra.

To rasipanje i otežano fokusiranje dovodi do redukcije kontrastne osetljivosti što doprinosi razvoju simptoma koji se povezuju sa sindromom kompjuterskog vida. Istakao bih da i led osvetljenje takođe ima povišen nivo plave svetlosti.

Kakva je razlika između onih starih televizora s katodnom cevi i ovih s led ekranima?

Razlika je u vrsti zračenja, na TV ekranima s katodnom cevi smo imali magnetnu indukciju i sporije osvežavanje ekrana. Sada nemamo tu vrstu zračenja, ali imamo pozadinsko osvetljenje koje pripada plavoljubičastom delu spektra koji ima visoku energiju i najviše utiče na ćelije naše mrežnjače.

Baš zbog toga bih istakao i kumulativan efekat zračenja ovog dela spektra.

Na koji način plavotirkizni deo spektra utiče na nas?

Taj deo spektra je veoma bitan u regulisanju ciklusa budnosti i spavanja, pomaže nam da u toku dana ostanemo budni, ali izloženost veštačkim izvorima plavog svetla tokom noći može poremetiti ovu funkciju.

To konkretno znači nemojte da gledate TV pre spavanja, bolje je da čitate knjigu, pritom mislim na onu pravu, a ne na tabletu.

Zatim, da ne bi trebalo da imate ni led sijalicu kao noćnu lampu. Upravo je ovo razlog zašto deci ne bi trebalo davati mobilni telefon ili da gledaju televiziju pred spavanje, jer će poremetiti normalan ciklus sna i budnog stanja.

Kakvi su sve simptomi zamora oka?

Iritacija očiju, svrab i peckanje, prekomerno suzenje, crvenilo očiju, težina kapaka, osećaj suvoće oka i prekomerno treptanje. Kod osoba koje nose sočiva i osećaj nelagodnosti. Potom zamagljen vid, bežanje oka, promene u percepciji boje, osetljivost na bljesak, osećaj treperenja.

Šta je optometrija?

Optometrija kao nauka i zanimanje optometriste je relativno novo kod nas.

Upitali smo Aleksandra Deurića da nam više kaže o svom zanimanju:

Optometrija se bavi korekcijom vidne oštrine i otkrivanjem bolesti koje zahvataju oko. Samim tim optometristi su stručnjaci za primarnu brigu o zdravlju oka kojima je osnovna delatnost da pregledaju oči kako bi utvrdili kakav je vid, otkriju njegove razne abnormalnosti, prepoznali moguće bolesti koje zahvataju oko ili vizuelni sistem čoveka.

Gde može da se izučava ova nauka?

U našoj zemlji optometrista možete postati tako što ćete završiti studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu na grupi za fiziku. Jedino naš PMF ima ovu grupu. Najcenjeniji fakultet u ovom delu sveta za optometriju se nalazi u Velsu i drago mi je da naš fakultet sarađuje s ovom poznatom institucijom.

Istakao bih teškoće u fokusiranju, tj. kada podignemo pogled potrebno nam je određeno vreme da se slika izoštri. Osim toga tu su i simptomi kao što su glavobolja, bolovi u vratu, ramenima, leđima, rukama, šakama, prstima, opšti zamor, pospanost, osećaj umornih očiju, napetost i razdražljivost.

Ovo sve dovodi do pojačane nervoze i naravno grešaka u poslu, odnosno smanjenja produktivnosti.

Sve je manje zanimanja koja ne podrazumevaju rad na računaru. Kako se zaštititi?

Mada su u svetu već počeli da se prave led ekrani koji mogu da se podese da se smanji zračenje plavoljubičaste svetlosti, ali dok to ne bude masnovno najjednostavnija zaštita su naočare sa zaštitinim staklima koja filtriraju štetni deo svetlosti.

Ove naočare bi trebalo da nose svi koji rade na računarima više sati nevezano da li te osobe nose naočare s dioptrijom ili ne. Nekada smo bili mnogo manje izloženi ovoj svetlosti i zato je i potrebno da se zaštitimo.

Koliko je važno praviti pauze?

Veoma je važno i naglasio bih da je bolje češće praviti kraće pauze nego posle nekoliko sati otići na dužu pauzu…

Spomenuo bih i formulu 20:20:20 za sve one koje mnogo rade na računarima. Vrlo je jednostavno da se zapamti: posle svakih 20 minuta rada ustati, protegnuti se i 20 sekundi gledati, najbolje kroz otvoren prozor, objekte koji su udaljeni više od 20 metara.

Kako da zaštitimo decu?

Decu ne možemo izolovati, niti im zabraniti da gledaju TV ili da se služe mobilnim, ali bi ih trebalo ograničiti.

Smatram da deca ne trebalo da uveče gledaju TV, da se igraju na kompjuteru ili na mobilnom telefonu upravo zbog zračenja plavotirkiznog dela spektra koji može da poremeti san.

Marina Jablanov Stojanović