„Dnevnik” na licu mesta: Isterivanje plena iz trstika

- Da divljih svinja ima, uverili smo se videći tragove, hranili smo ih desetak dana kraj trstika kukuruzom, a šta će se desiti, znaćemo posle lova – kaže Nićiforović. -  Svinja ima i u drugim potesima na ovom terenu, najviše u Kudeljnom jezeru, ali tamo je velika trska, u pitanju je revir od oko 70 hektara, gde nismo u mogućnosti da organizujemo ovakvu akciju pošto ima vode. Na području Traćika divlje svinje su pričinjavale štete na kukuruzima i drugim usevima, što se videlo na terenu, pa su nas poljoprivrednici zamolili da izvršimo selektivni lov, da se smanji njihova brojnost.

U kutku Lovačkog društva “Graničar”, gde je bilo okupljanje i jutarnja zakuska, uoči polasku u revir Traćik, Nićiforović upozorava lovce da ne sme biti priče, galame i lupanja, nego se raspoređivanje obavlja u tišini oko trstika. Lovcima koji nisu bili u prilici da učestvuju u ovakvoj vrsti lova, objašnjava da na raspoređenom mestu staju okrenuti leđima trstiku, a da se puca na divljač koja istrčava iz trstika. Nema pucanja u trsku, jer unutra pogona su ljudi pogoniči i psi.

Kanjižanin Ervin Kapitanj prvi put se pridružio kolegama u lovu na divlje svinje, iako je lovac je već tri i po decenije. Priča da često, kada ima slobodnog vremena, uglavnom ide na fazane, ranije i na zečeve dok ih je bilo u ataru Kanjiže i okoline, ali im je populacija u poslednje vreme desetkovana pa se ne love, a da krene na divlje svinje nije imao prilike.

- Nije isto krenuti u lov na fazane ili divlje svinje, malo je drugačije iskustvo, a najvažnije je izaći u prirodu i druženje – kaže Kapitanj.

Sunce je obasjalo revir Traćik u delu područja Selevenjske pustare, a trstici se nalaze na rubu horgoškog atara prema Bačkim Vinogradima, između starog međunarodnog puta E-5 i autoputa kojim zuje vozila prema prelazu ka Evropi, ili u suprotnom smeru prema Novom Sadu i Beogradu. S druge strane autoputa blizu je srpsko-mađarska granica, omeđena ogradom, koju je Mađarska podigla da se odbrani od najezde migranata.

- Podizanje ograde sputalo je prirodno kretanje divljači – priča Atila Puškaš. - Sećam se takvih izlazaka u lovište sa inostranim turistima na trofejne srndaće na graničnu liniju, pa su preko nje bili vidljivi putevi kojima se divljač kretala ne mareći za granicu. To su prirodni tokovi kretanja divljači, pa im ova žičana ograda ne pogoduje jer im je presekla prirodne puteve. Štetno je naročito za srne, svinje i ostalu dlakavu divljač sa obe strane granice, pošto pernata može da je preleće. Divljači do podizanja ograde nije smetala državna granica. Sećam se ranije kada je visokotrofejni srndać kapitalac ulovljen kod nas u Horgošu, znali su ga i lovci iz Reske s druge strane granice, jer, čas je bio kod njih, čas kod nas, a na našu sreću na nišan je došao kod nas.

Puškaš konstatuje da su divlje svinje na našem području u ekspanziji, pa se ovakvim hajkama populacija pokušava zadržati na prihvatljivom nivou. Do sada je bio u nekoliko hajki u Novom Kneževcu, Baču i Plavni, imao je i uspeha u Novom Kneževcu odstrelivši svinju od 140 kila pretprošle godine. Bilo je prilika i u nedavnim hajkama da puca, bilo je u teranju puno svinja,  ali kaže da kada je lov na krupnu divljač u pitanju, uvek je neizvesno, ili pogodiš – ili promašiš! 

Kanjižanin Nikola Rakić je lovac dosta dugo, mnogo puta išao je u lov na svinje, međutim, na ovaj način nikada, pa je prvi put u pogonu. Uglavnom je lovio na čeki karabinom. Priseća se da je samo jednom prilikom na području kanjiške opštine, još davno, u lovištu kraj Martonoša sačmarom odstrelio divlju svinju, a težila je 186 kila. Napominje da je više uspeha imao u drugim lovištima, na Đerdapu, Petrovcu na Mlavi i drugim krajevima Srbije 

U pripremi za polazak na teren, ko će gde stajati okrenut leđima trski, zavisi od sreće, jer se za utvrđeni raspored brojevi određuju žrebom, izvlače se kao na tomboli. Rudolf Bognar i još neki bili su te sreće da svinje čekaju na železničkoj pruzi, na koju prema autoputu izlazi trstik. Bognar je pre ovog lova na svinje išao u obližnju Selevenjsku šumu i Deronje, gde je imao priliku da puca, ali uz promašaj.

- Postrojeni smo na pruzi kao kompozicija, valjda umesto vozova koji ovom prugom od Subotice prema Horgošu i Segedinu sada ne saobraćaju. Čekamo priliku, pa šta bude. Ne znamo da li ćemo pre dočekati svinje ili voz. Treba da budemo na oprezu, ako divljač izađe, mada ne znam da li uopšte možemo pucati, jer prema trstiku se ne sme zbog pogoniča i pasa, a najstrože je zabranjeno pucati prema autoputu. U nezgodnoj smo situaciji, jer smo žrebom izvukli ove brojeve – objašnjava Bognar, dok su se na drugoj strani začuli pucnji brenekom, pojedinačnim zrnom koje se koristi za divlje svinje, jer po zvuku se prepoznaje koji se meci ispaljuju, a kako se čulo pet-šest pucnjeva naš sagovornik procenjuje “mora da je naišlo krdo”.

Pogoničima i psima koji moraju kroz gustu trsku i šiprag, da dignu i isteraju divljač nije lako, ali oni svoj deo posla u pogonu odrađuju profesionalno. Došli su sa strane, iz Subotice, Žednika, Futoga, a uigranoj ekipi pripomagao je lovočuvar “Kapetanskog rita” Jožef Kišfigedi. Pored svinja iz trske je izjurilo i nekoliko srna, ali nisu morale da strahuju da će se naći na nišanu.

Trud nije bio uzalud, jer su ulovljene dve svinje i lisica. Skroman ulov, ali bolje nego da se vratilo praznih šaka. Liju je odstrelio Kristijan Juhas iz Kanjiže, na nišan Gabora Rekeckog iz Martonoša kome je pripomogao i drugar Zolika iz Malih Pijaca došlo je nazime od pedesetak kila, dok je krmaču od stotinak kila odstrelio pogonič Miroslav Tirkajla iz Futoga.

Milorad Mitrović