Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Meditacija: Dovesti um lutalicu u sadašnji trenutak

13.01.2018. 18:34 18:42
Piše:
Foto: Katarina Gađanski Foto: privatna arhiva

Psihoterapeut i homeopata Katarina Gađanski je rođena Pančevka, a već dugi niz godina žiteljka Londona. Osim svoje kliničke prakse, ona takođe održava radionice i grupe za psihoterapiju, meditacije i lični razvoj, kao i radionice meditacije kroz terapeutski ples i pokret.

Katarina već 20 godina praktikuje različite oblike meditacije, a majndfulnes meditaciju od 2007. godine. Posebno ju je zanimalo kako bi mogla da uvede terapeutske elemente meditacije u psihoterapeutski rad, pa je počela da primenjuje majndfulnes meditaciju u radu sa svojim klijentima koji su patili od stresa, anksioznosti i depresije, što je mnogima pomoglo u velikoj meri.

- Reč majndfulnes (mindfulness) znači biti u potpunosti prisutan, kada su um i telo ujedinjeni. To je samo naizgled lako, ali naš um je velika lutalica i praktično smo najmanje u sadašnjem trenutku, a najčešće smo u prošlosti ili u budućnosti. Zato svoju svesnost usmeravamo na ono što se događa u sadašnjem trenutku, jer mi živimo samo sada, u ovom trenutku. Upražnjavajući majndfulnes meditaciju zaustavljamo to lutanje uma između prošlosti i budućnosti, postajemo svesni svog disanja i opušteni u svom telu. Na taj način budimo radost u sebi što smo živi ili isceljujemo sopstvenu patnju.

Da li ova meditacija spada u budističku praksu?

- Jeste da ovo učenje potiče iz tradicije Zen učitelja Tič Nat Hana koji je budistički monah iz Vijetnama, ali je prikladno za ljude svih vera i ubeđenja. On je duhovni učitelj, pesnik i aktivista za mir, veoma poznat u svetu skoro kao Dalaj Lama. Suština njegovog učenja je da kroz ovu vrstu meditacije možemo da naučimo da živimo srećno u sadašnjem trenutku – i to je pravi način da se ostvari mir u sebi. Razvijajući taj mir u sebi, proširićemo ga na svoju okolinu i tako uticati da se širi na ceo svet.

Koliko meditacija može da nam pomogne da budemo prisutni ovde i sada? Zar zaista može da nam pomogne da živimo ispunjenije i srećnije?

- Citirala bih Tič Nat Hana iz njegove poslednje knjige „The Art of Living“ (Umetnost življenja): „Svako od nas ima duboku želju da tokom svog života nešto ostvari. Bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne. To nije samo neka prolazna želja, nego nešto što se pojavilo u našem srcu još dok smo bili veoma mladi. Kada uspemo da prepoznamo i počnemo da negujemo tu svoju najdublju želju, to postaje izvor naše sreće, energije i motivacije. To je naš najdraži san. Isto tako to postaje naša pokretačka energija, daje nam pravac u životu i postaje nam podrška kroz teške trenutke. Takvi duboki snovi daju smisao našem životu. Svako od nas ima takve snove. Treba samo da odvojimo vreme, da se smirimo i da slušamo svoje srce da bismo otkrili šta su naše najdublje želje. Jednom kad to otkrijemo, imamo priliku da budemo iskreni prema sebi, da počnemo da živimo život koji smo oduvek želeli, i da postanemo osoba kakva bismo želeli da budemo. Mi imamo težnju da mislimo da postoji put i način za ostvarenje našeg sna, i da tek na kraju tog puta možemo da ostvarimo svoje snove. Ali majndfulnes meditacija nas uči da čim imamo san ili ideal treba da ga živimo u sadašnjem trenutku. Svaki naš korak, svaki udah, i sve što radimo - postaje ostvarenje tog sna. Naši snovi nas ne odvajaju od sadašnjosti, nasuprot - naši snovi postaju stvarnost u sadašnjem trenutku.“

Vi se bavite meditacijom preko 20 godina. Kako ste počeli?

- Kada sam otišla u London na studije, ja sam prvih godinu dana bila u jednom ašramu gde sam učila meditaciju, jer me je to jako zanimalo. Posle toga sam otišla u Indiju da produbim svoje znanje. Odlazeći tamo, pošto nisam htela da se vakcinišem, ponela sam homeopatske lekove koje mi je spremila prijateljica homeopata. Tada sam provela u Indiji tri meseca i bila jedina koja nije imala nikakavih problema sa zdravljem, jer Evropljani obično imaju problema sa stomakom. Tako sam se na posredan način upoznala s homeopatijom i shvatila da je to pravi fakultet za mene. Zato sam upisala i završila homeopatiju na univerzitetu Vestminster.

Treba samo da odvojimo vreme, da se smirimo i da slušamo svoje srce da bismo otkrili šta su naše najdublje želje. Jednom kad to otkrijemo, imamo priliku da budemo iskreni prema sebi, da počnemo da živimo život koji smo oduvek želeli, i da postanemo osoba kakva bismo želeli da budemo.

Bavili ste se homeopatijom, a sada sve više psihoterapijom. Koji su vas razlozi uveli u psihoterapiju?

- Radeći kao homeopata primetila sam da je većina mojih pacijenata imala zdravstvene problema sa psihosomatskom osnovom. Najviše mi je pacijenata dolazilo s depresijom, stresom i anksioznošću, pa mi je prosto bilo normalno da se zainteresujem i za psihoterapiju. Kada sam birala kojom vrstom psihoterapije ću da se bavim, transpersonalni pristup mi je bio zaista najinteresantniji. U ovakvom pristupu se, između ostalog, koriste kreativna vizuelizacija, meditacija i rad sa snovima, što je meni blisko… Imam master iz psihosinteze, jer ona ima i duhovni pristup.

Kakav je pravac psihosinteza?

- Psihosinteza se ponekad opisuje kao „psihologija duše” jer ima za cilj da „sinstetiše” (poveže) više, duhovne nivoe svesti sa nivoom na kome se doživljavaju misli i emocije. Osim toga mene lično je zanimalo kako naše telo reaguje i nosi naše traume – tako da sam počela da se bavim i istražujem somatsku psihoterapiju (body-psychotherapy).

Da li vas je susret s učenjem dr Pitera Levina podstakao na dalji rad i usavršavanje?

- Kada radiš na sebi i s ljudima, taj rad se nikada ne završava, uvek ima šta novo da se nauči. Tako sam posle master studija došla u dodir s dr Piterom Levinom, koji je jedan od vodećih stručnjaka za psihosomatski pristup i traumu u psihoterapiji. On smatra da kod traume (stresa) uvek mora da se pođe od tela, a nakon što je telo otpustilo traumu, tek tada može da se radi na psihi… Neke od vežbi i tehnika (koje se zovu Somatic Experiencing) koje on radi s pacijentima su, u stvari, veoma slične majndfulnes meditaciji. Tako da su se, na moju veliku radost, sve te tehnike i znanja spojile sa mojim iskustvom. I baš to svoje znanje bih želela da podelim zato što sam i sama osetila dobrobit i delotvornost. Naš narod je ovde iskusio nedaća za nekoliko života…

Uveli ste u svoju psihoterapeutsku praksu i meditaciju. Kako su to prihvatili vaši pacijenti?

- Moj pristup je holistički, znate, konačno se shvatilo da nije važno samo da imate zdravo telo i zdrav um, nego da postoji i duša. Tako da pacijentu moramo da pomognemo na sva tri nivoa, jer sve je međusobno povezano. Izabrala sam majndfulnes meditaciju zato što je meni lično najviše pomogla, a na kliničkim ispitivanjima u Oksfordu se pokazalo da ova vrsta meditacije daje jako dobre rezultate kod osoba koje imaju problem s anksioznošću, nesanicom i depresijom.

Marina Jablanov Stojanović

Tradicija s novim zvukom

Spadate u onaj deo naše dijaspore koji je školovan, ima uspešnu karijeru, ali se niste zaustavili na tome: osnovali ste i sastav Katarina Gađanski & Gypsy Fever Collective. Izvodite muziku sa ovih prostora i pevate na srpskom jeziku. Da li biste nam rekli nešto o tome?

- Naša muzika spada u stil koji se zove World Fusion. Muzika i ples su oduvek bili nešto čime sam se bavila za svoju dušu. Došla sam u London devedesetih i godinama sam bila slomljenog srca zbog rata i raspada Jugoslavije. Ovaj projekat sa Gypsy Fever je počeo tako što sam želela da nađem neki kreativni način da pomognem samoj sebi i drugima koji su se osećali isto kao i ja. Počela sam da skupljam stare pesme i muziku iz raznih delova Jugoslavije, tradicionalne pesme koje su srce i duša ovog našeg namučenog naroda. Htela sam da nekako kroz muziku ujedinim i iscelim taj grozan rascep koji se desio u meni, u našim ljudima i u našoj zemlji, u kojoj smo verovali u bratstvo i jedinstvo. Verujem da muzika i ples imaju moć isceljenja. Tako sam počela da radim na toj našoj tradicionalnoj muzici, koja je nastala davno pre svih ratova, mržnje i rascepljenja, i pokušala sam da nađem neki novi život i moderan izraz za nju.

Ko su muzičari s kojima sarađujete?

- U Londonu sam okupila muzičare iz sveta džeza, fanka, world i klasične muzike. Oni ne samo da dolaze iz raznih muzičkih žanrova, nego i iz različitih delova sveta (od Engleske, preko Italije, Slovačke, itd). Interesantno je da koristimo neke od tradicionalnih instrumenata iz drugih kultura i tako kreiramo potpuno novi zvuk. Neki od tih instumenata su indijski harmonijum, keltske frule, italijanska mandolina, španski kahon (bubanj)... Trenutno radimo na albumu „The Land That Once Was“ (Bila jednom jedna zemlja) koji će izaći na leto i koji će oslikati muzičko putovanje kroz staru Jugoslaviju, ali sa potpuno novim i modernim izrazom. Našu muziku možete čuti na: www.gypsyfever.co.uk

Piše:
Pošaljite komentar