Vladimiru Petriću dodeljena nagrada Nebojša Popović
BEOGRAD: Profesoru Vladimiru Vladi Petriću dodeljena je nagrada „Nebojša Popović“ za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture u Kulturnom centru Beograda.
Nagrada „Nebojša Popović“ je osnovana 2016. godine kao priznanje i podrška profesionalcima, pojedincima i grupama, koji to rade na moderan i promišljen način, u nastojanju da filmskoj umetnosti očuvaju dignitet i pažnju koju zaslužuje.
Prema mišljenju žirija koji su činili Radoslav Zelenović, Nebojša Bradić i Stefan Arsenijević, profesor Vlada Petrić je jedan od najznačajnijih savremenih teoretičara i istoričara filma.
Petrić je profesorsku karijeru započeo na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a nastavio je na čuvenom Univerzitetu Harvard, gde je osnovao i vodio Harvardski filmski arhiv sa ciljem da promoviše film kao umetnost i podstakne njegovo multidisciplinarno izučavanje. Kao filmski kritičar objavljivao je radove u Politici i uglednim specijalizovanim časopisima Sight and Sounds, Cinema Journal i Film Qyarterly, kazao je Bradić.
Bradić je dodao da među najznačajnije Petrićeve knjige spadaju „Čarobni ekran“ (1962), „Šekspir i film“ (1964), „Uvođenje u film“ (1968), „Razvoj filmskih vrsta“ (1970), „Film i snovi“ (1981), „Konstruktivizam u filmu“ (1987)...
Petrić je aktivan i kao filmski stvaralac, proširujući svoje traganje za „čistom filmičnošću# u praksi, kroz filmove i filmske eseje „Nemilosrdni anđeo“, „Simfonija ruku“, „Estetika pokretne slike“, „Zid uspomena“... značajnu energiju uložio je i u očuvanje nasleđa Slavka Vorkapića, čije su postavke o kinesteziji bile početna inspiracija za Petrićevu filmsku teoriju, obrazložio je Bradić.
Profesor Petrić se zahvalio na vrednom priznanju i napomenuo da je bio jako iznenađen kada mu je supruga kazala da je dobio nagradu.
Istina je da sam Nebojšu Popovića sreo samo jednom i palo mi je napamet da zamolim žiri da nagradi nekog drugog. Ipak, shvatio sam da mene i Nebojšu Popovića povezuje mesto urednika filmskog programa u RTS-u i ljubav prema dobrom filmu. Kazali su mi da je Popović bio odličan urednik filmskog programa i da je „puštao“ filmove koji nisu samo zabavni, kazao je Petrić.
Nekada je bio običaj da se važni filmski časopisi kupuju za biblioteku Jugoslovenske kinoteke, pa se sa tim prestalo jedno dvadesetak godina zbog ekonomske krize. Sada je to opet praksa u jugoslovenskoj kinoteci, ali valja popuniti taj razmak od 20 godina, kazao je Petrić.