Privlače se visokotehnološke firme koje daju veće plate

U zavisnosti od razvijenosti opštine u kojoj ulažu i drugih kriterijuma, oni mogu računati na 3.000 do 7.000 evra po radnom mestu. Isto toliko država daje i pod istim uslovima i domaćim investitorima.

Zahvaljujući tome, po podacima NBS-a, Srbija je tokom 2017. godine imala privliv stranih direktnih investicija veći od dve milijarde evra, što je znatno više nego prethodnih godina. Ministar privrede Goran Knežević najavljuje da država neće odustatiti od subvencija po novootvorenom radnom mestu.

– Nema razloga da odustajemo od tog mehanizma jer su efekti veoma dobri – rekao je Knežević. – To, naravno, ne znači da nećemo podržavati i one projekte koji ne podrazumevaju otvaranje novih radnih mesta jer su zasnovani na modernim tehnologijama. Naprotiv. Planiramo da kroz podsticaje ili subvencije, podržavamo i takozvane kapitalno-intenzivne projekte.

Isti stav ovih dana izneo je i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, dodajući da je strateška odluka Vlade Srbije da u narednom periodu, osim podsticaja investicija koje zapošljavaju veliki broj ljudi u radnointenzivnim industrijama, više investira u privlačenje visokotehnoloških kompanija koje će zapošljavati i bolje plaćene visokoobrazovne ljude.

– Dosadašnji koncept privlačenja velikih inostranih kompanija u Srbiju doprineo je zapošljavanju velikog broja radnika i smanjenju nezaposlenosti – objasnio je Čadež. – Samo u 2017. godini u fabrikama stranih investitora otvoreno je više od 10.000 radnih mesta. U narednim godinama polako će se menjati fokus, tako što će Vlada ciljati investitore koji donose savremene tehnologije, doprinose podizanju tehnološkog nivoa srpske privrede, omogućavaju našim firmama da se integrišu u njihove dobavljačke lance i koje će angažovati vosokoobrazovane radnike sa znatno većim zaradama. Strateška odluka o privlačenju investicija polako će se usmeravati na takve kompanije jer je stav i premijerke Ane Brnabić i ministra Kneževića da se ne podstiče samo otvaranje novih radnih mesta već i investicije kompanija koje donose savremene tehnologije, kao i da se, osim stranih, stimulišu i domaća ulaganja. 

U analizi Fiskalne strategije za ovu godinu, s projekcijama za 2019. i 2020, Fiskalni savet Srbije smatra da će priliv stranih direktnih investicija biti veći od državnog plana. Naime, u Fiskalnoj strategiji na strani finansiranja platnog bilansa prognozira se da će u ovoj godini doći do smanjenja stranih direktnih investicija s 2,1 milijarde evra – koliko je bilo 2017. na ispod dve milijarde, a FSS smatra da je to preterano konzervativna prognoza. Nema razloga da se priliv SDI smanji, smatra FSS jer evropske zemlje koje su ubedljivo najveći investitori u Srbiji, beleže najbrži privredni rast od izbijanja krize pa nema razloga da smanjuju ulaganja u našu državu. Uz to, naglašava FSS, Vlada Srbije najavljuje da će u narednim godinama raditi na unapređenju privrednog ambijenta i privatizaciji preostalih državnih preduzeća i banka, što bi moralo dovesti još više investitora.

Čelnik PKS-a delimično prihvata stav koji se često čuo u javnosti – da država daje velike subvencije po radnom mestu investotorima iz radno intenzivnih industrija u kojima se ljudi zapošljavaju na jednostavnijim i samim tim manje plaćenim poslovima.

– To jeste bio slučaj u prethodnom periodu, kada nam je bilo važno da se smanji nezaposlenost, što je i postignuto. Takve investicije i dalje će se podsticati, ali pre svega u manje razvojenim krajevima, u kojima je nezaposlenost najveća. Međutim, dobro je što je među kompanijama koje sada dolaze i s kojima se pregovara sve više onih koje srpskoj privredi donose savremene procese – rekao je Čadež.

Da nema razloga za negativan stav prema politici subvencionisanja, smatra Čadež, potvrđuje i činjenica da se svaka subvencija, odnosno investicija države u nove investicije, vrati u državni budžet u roku od 18 do 22 meseca.

LJ. Malešević