Intervju: Dobrosav Arsović, direktor JKP Novosadska toplana

Kako za „Dnevnik” kaže direktor JKP „Novosadska toplana” Dobrosav Arsović, rukovodeći se principima racionalnosti i efikasnosti, uz maksimalnu štednju na nivou celog preduzeća, „Toplana” je 2016. godinu završila uspešno, uz pozitivan poslovni rezultat u iznosu od 934,5 miliona dinara, dok neto dobitak iznosi 833,3 miliona dinara. On podseća na to da su ove godine čak i dva puta snižene cene svih usluga. Kako ističe, danas je „Novosadska toplana” preduzeće koje je likvidno i poštuje rokove za izmirenje obaveza, kako za isporučeni gas, tako i za izmirenje svih ostalih dospelih obaveza.

• Vaše preduzeće je dobro poslovanje potvrdilo i time što već dve godine nije korisnik tekućih subvencija osnivača, odnosno Grada Novog Sada, a svakako očekujete i dobar finansijski završetak 2017. godine?

– Odrekli smo se i korišćenja kapitalnih subvencija za narednu, 2018. godinu, zbog čega služimo za primer poslovanja javnog komunalnog preduzeća koje uspeva da realizuje velike projekte rekonstrukcije i modernizacije bez finansijske pomoći osnivača. To je i značajan doprinos napretku Novog Sada jer je nekorišćenjem novca iz buyeta Grada stvorena mogućnost da se on preusmeri i iskoristi za unapređenje drugih segmenata komunalnog sistema grada kojima je to potrebno. Do danas, na ime poreza za ostvarenu dobit u 2016. godini i akontacije poreza za 2017. godinu, uplaćen je u buyet Republike Srbije 321,8 milion dinara. U buyet Grada Novog Sada, na ime 50 odsto ostvarene dobiti u 2016. godini, „Novosadska toplana“ je 30. novembra 2017. godine uplatila  416,7 miliona dinara. Navedene cifre opisuju finansijsku stabilnost preduzeća. Rezultati poslovanja u 2017. godini, izraženi u brojevima, biće poznati u februaru naredne godine i očekivanja su da će oni, u najmanju ruku, biti jednako dobri kao rezultati poslovne 2016. godine.

Celokupno poslovanje „Novosadske toplane“ pokazuje da se stručnim i savesnim upravljanjem preduzećem može promeniti negativan trend poslovanja i da se od preduzeća s višegodišnjim negativnim poslovanjem može stvoriti uspešno preduzeće s rekordnom dobiti od 833,3 miliona dinara, koje je može usmeriti u izgradnju i rekonstrukciju vrelovodnog sistema da bi se ostvarila kvalitetnija i jeftinija isporuka toplotne energije korisnicima usluga. Sve u svemu, nismo najveće JKP u Srbiji, ali smo verovatno najbolje.

• *Leto 2017. godine bilo je jedno od najradnijih u istoriji vašeg preduzeća. Nema dela grada gde nije bilo vaših ekipa, da li ste zadovoljni urađenim poslom?

– Isključivo dobro poslovanje omogućilo je da, za 2017. godinu, „Toplana“ opredeli čak milijardu i 150 miliona dinara samo za rekonstrukciju vrelovodne mreže, što je čak duplo više nego u 2016. godini. Tim tempom, rekonstrukcijom više od deset kilometara vrelovodne mreže godišnje, vrelovodna mreža u Novom Sadu se svrstava u prosek starosti mreža evropskih gradova, zbog čega „Toplana” služi za ponos Novom Sadu i značajno doprinosi kvalitetu života u njemu. O velikom značaju radova na rekonstrukciji vrelovodne mreže i priključaka najbolje svedoči podatak da je, upravo zahvaljujući tim radovima, stepen korisnosti distributivnog sistema dostigao 90 odsto, što je veliko postignuće u odnosu na dužinu vrelovodne mreže u Novom Sadu, kao i na broj objekata i toplotnih podstanica.

Iz buyeta Grada, za 2017. godinu je izdvojeno 76,3 miliona dinara za rekonstrukciju 1.250 metara trase vrelovoda i vrelovodnih priključaka u Kosovskoj ulici, gde je zamenjeno 2.500 metara starih, čeličnih cevi u betonskom kanalu novim, predizolovanim cevima. Svi ostali radovi na rekonstrukcijama vrelovodne mreže, kao i realizacija svih projekata na modernizaciji i unapređenju tehničkog sistema „Novosadske toplane” finansirani su iz sopstvenih izvora.

U 2017. godini rekonstruisano je 15 kilometara vrelovoda, prilikom čega je zamenjeno 35 kilometara vrelovodnih cevi. U 2017. godini izgrađeno je 15 vrelovodnih priključaka za novoizgrađene stambeno-poslovne objekte i taj podatak najbolje govori o tome da broj korisnika usluga „Novosadske toplane“ svakodnevno raste. Toplana je u 2017. sopstvenim parama finansirala i automatizaciju 350 primarnih toplotnih podstanica i 751 sekundarne, preko kojih se snabdeva 16 odsto konzuma „Novosadske toplane“.

• Kakvu su vam planovi za 2018, posebno u vezi s daljom obnovom vrelovodne mreže i priključaka?

– Za izgradnju i rekonstrukciju vrelovodne mreže i vrelovodnih priključaka u 2018. godini „Novosadska toplana“ je iz sopstvenih izvora opredelila 1,07 milijardu dinara. Građevinsku sezonu 2018. godine otpočećemo rekonstrukcijom dela vrelovodne mreže i priključaka u ulicama Stanoja Stanojevića i Mileve Marić i izgradnjom nove vrelovodne mreže u Kopernikovoj ulici.

Naše preduzeće aktivno učestvuje i u projektu „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, i realizovaće izgradnju vrelovodne mreže i priključaka za „Kinesku četvrt“. U planu je i izgradnja vrelovoda i vrelovodnih priključaka za delove Kliničkog centra Vojvodine koji nisu na sistemu daljinskog grejanja „Novosadske toplane“. Tim radovima će se obezbediti sigurnost i kontinuitet u snabdevanju toplotnom energijom Kliničkog centra, zaposleni u toj ustanovi će biti oslobođeni održavanja instalacija koje povezuju objekte s kotlarnicom, kao i same kotlarnice, dok će otklanjanje potencijalnih poteškoća u radu biti znatno brže i efikasnije.

Tokom leta 2018. godine nastaviće se rekonstrukcija vrelovoda na Bulevaru oslobođenja, potom u centru grada, u Ulici Modene, preko ulica Žarka Zrenjanina i Stražilovske, do Radničke, na Bulevaru cara Lazara od „Merkator centra“ do raskrsnice sa Šekspirovom ulicom. U planu je i rekonstrukcija vrelovodne mreže od raskrsnice Bulevara cara Lazara i Bulevara oslobođenja prema Fruškogorskoj ulici, na ogranku od raskrsnice Futoškog puta i Slobodana Jovanovića prema Ložioničkoj ulici, takođe i na ogranku od Kornelija Stankovića i bloka ulica Braće Mogin, Milana Glumca, Kalman Langa i Rumenačke. Radiće se i u bloku ulica Ignjata Pavlasa, Modene i Pionirske, potom u bloku ulica Stevana Mokranjca, Dr Đorđa Joanovića, Pasterove ulice i Rumenačkog puta, kao i u bloku ulica Dragiše Brašovana, Fruškogorske i Ravaničke. U planu je i izgradnja vrelovodnog priključka za Osnovnu školu „Jovan Popović“ na Limanu II.

• Niste sigurno zanemarili dalja ulaganja u modernizaciju tehničkog sistema, šta je tu prioritet?

– Planiranje i realizacija radova na modernizaciji tehničkog sistema „Novosadske toplane“ su kontinuirani, bez obzira na period u godini, odnosno da li je grejna sezona u toku ili ne. U vezi s tim, najaktuelnije su pripremne radnje na realizaciji projekta izgradnje kogeneracionog postrojenja na Toplani „Jug“, instalisane snage četiri megavata. Najjači motiv za izgradnju još jednog kogeneracionog postrojenja je ideja da se u potpunosti iskoristi pogodnost Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije. Naime, „Toplana“ nastavlja da plasira električnu energiju u elektrodistributivnu mrežu po stimulisanoj ceni, kao povlašćeni proizvođač električne energije. Procenjena vrednost projekta je 500 miliona dinara i u potpunosti će biti finansiran iz sopstvenih izvora.

Koncept kogeneracionog postrojenja na „Jugu“ je gotovo isti kao i na Toplani „Zapad“. Za godinu dana elektrana je proizvela 76 miliona kilovat-časova električne energije i 77 miliona kilovat-časova toplotne. To je količina „zelene” energije dovoljna za snabdevanje strujom oko 18.000 domaćinstava. Period povrata investicije izgradnje kogeneracionog postrojenja na Toplani „Zapad“, koja je iznosila 6,3 miliona evra, jeste 18 meseci, što znači da će u aprilu 2018. godine u potpunosti biti vraćen novac uložen u izgradnju tog postrojenja. Dodatne prihode od puštanja u rad kogeneracionog postrojenja, „Toplana” je ostvarila prodajom električne energije iz kogeneracionog postrojenja u Toplani „Zapad“. Važno je naglasiti da je to najinovativniji projekat „Novosadske toplane”. Tim projektom „Toplana“ je postala lider u zemlji, budući da je prva toplana u Srbiji s izgrađenim kogeneracionim postrojenjem. Postrojenje proizvodi značajnu količinu električne energije koja se plasira u elektrodistributivnu mrežu. Od prodaje električne energije proizvedene iz kogeneracije, obezbediće se deo novca neophodnog za održavanje i unapređenje tehničkog sistema, što je od velikog značaja, kako za Grad Novi Sad – kao osnivača, „Novosadsku toplanu“, tako i za građane Novog Sada.

Izgradnjom te elektrane i planiranom realizacijom izgradnje kogeneracione elektrane na Toplani „Jug“, naš grad se promoviše u jednog od lidera daljinske energetike u ovom delu Evrope i pokazuje put kako se strateškim planiranjem konvencionalan sistem daljinskog grejanja može transformisati u moderan i održiv sistem daljinske energetike.

Izgradnja novog kotla u Toplani „Istok”

– U pripremi je i izgradnja novog kotla u Toplani „Istok”, instalisane snage od 60 megavata, što je u skladu s konceptom razvoja toplifikacionog sistema grada. Izgradnja novog kotla poboljšaće energetsku efikasnost i pouzdanost celokupnog tehničkog sistema, dok će grejanje u istočnom delu grada, odnosno na Podbari, u Rotkvariji i u delu Starog grada biti još stabilnije, pogotovo pri veoma niskim temperaturama kada će ta toplana moći da radi autonomno, odnosno bez spregnutog režima rada s „Termoelektranom-toplanom Novi Sad”. Ukupna vrednost radova je 325 miliona dinara, što će u potpunosti biti finansirano iz sopstvenih izvora.

• Šta donose Izmene Odluke o proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom?

– Izmene u Odluci usmerene su, pre svega, prema korisnicima usluga. Novom odlukom je regulisana svaka potencijalna situacija u odnosu „Toplana” – korisnik usluga, počevši od izgradnje objekta do krajnjeg proizvoda, grejanja i tople vode. Najznačajnija izmena u Odluci o proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom je ta što će troškove izgradnje priključka i toplotne podstanice za novoizgrađene objekte ubuduće snositi naše preduzeće. U cilju stimulacije priključenja novoizgrađenih objekata na sistem „Novosadske toplane”, a kao rezultat izuzetno dobre finansijske situacije, u mogućnosti smo da preuzmemo troškove za izgradnju priključka i toplotne podstanice i tako doprinesemo umanjenju cene kvadratnog metra stambenog ili poslovnog prostora u Novom Sadu. Takvim vidom podsticanja priključenja novih objekata u toplificiranim zonama grada na sistem daljinskog grejanja, grad Novi Sad sledi Strategiju razvoja energetike Republike Srbije i mere za njeno sprovođenje.   Za „Novosadskom toplanom“ je još jedna godina puna uspeha, godina u kojoj smo uložili mnogo truda i znanja, godina u kojoj smo uspeli da ostvarimo zavidne poslovne rezultate. Godina u kojoj je svaki pojedinac pružio svoj maksimum kao doprinos sjajnim rezultatima poslovanja. Uz želju da nas uspesi motivišu i ohrabre za više ciljeve, svima želimo veru u sopstvene snage i mogućnosti, lično zadovoljstvo i dobro zdravlje!

Aleksandra Brzak