Ninine mustre: Džedaj
Među pričama koje slušam od svog oca, posebno me uvek dirne ona o čuvanju žara u ognjištu. Neke od prvih uspomena iz njegovog detinjstva vezane su za kuću – što je centralni deo građevine u kojoj su živeli, i u kojem se nalazilo ognjište, a iznad njega odžak.
Na kraju dana, pred spavanje, majka bi namakla pepeo preko žara, i tako zapretana (zatrpana pepelom) vatra bi se očuvala sve do jutra.
Iskrice žara ispod razgrnutog sloja pepela, brzo bi se ujutro pretvarale u razbuktalu vatru. U to su doba šibice bile toliki luksuz, da su ih uzduž seckali kako bi ih više imali.
Ta mi očeva priča često padne na pamet, pogotovo kad svedočim kako su se ljudi otuđili, odnosi zahladneli, i ljudskost se u nama gasi. Žalimo se kako nema više čestitih ljudi, kako su sve ljudske vrednosti pretvorene u pepeo, a tu ispod pepela, kriju se iskre koje će da zapale novu vatru na ognjištu.
U poslednjem nastavku najpoznatije filmske sage o borbi između dobra i zla – „Ratovi zvezda – poslednji džedaj“, upravo se spominje ta iskra. Gladala sam film tog dana kada je počeo da se prikazuje u bioskopima širom sveta, jer mi je sugerisano da će moćne poruke te „priče iz daleke prošlosti“ poput iskri, istovremeno da se razlete do ogromnog broja ljudi i da raspale plamen spoznaje koji će za nijansu, a možda i jače, promeniti način na koji doživljavamo stvarnost.
To mi je potvrdio i prijatelj koji mi reče da je svojevremeno, nakon prvog susreta sa legendom o džedajima, pravednim ratnicima uz koje je „sila“, iz sale u kojoj je bila projekcija, on izašao kao jedan sasvim drugačiji dečak od onog koji je došao da gleda film.
I ja sam iz sale izašla sva ozarena. Čak sam, kao da sam klinka, zamolila da se fotografišem sa kostimiranim likom koji je nosio svetleći mač.
I pored holivudske razmetljivosti friškim efektima, imala sam osećaj da sam svedočila velikoj i veoma važnoj istini.
Podsetila me je i ponovo uverila ta priča, kako je dovoljna jedna iskra da savlada tamu. Samo jedna iskra, dovoljna je da rasplamsa moćnu vatru koja može da osvetli, a i da spali sve što treba.
Vatra će da osvetli i zagreje kuću. Zgrejaće vodu koja spira prljavštinu. Na njoj će se skuvati lekoviti čaj za bolesne i hrana za gladne.
Probudiće ono najsjajnije u nama. U trenu kad svetlost nadvlada tamu, sve ono što nije ljubav i radost, biće transformisano u svetlost. Kada osvetlimo i prepoznamo sve mračne kutke u sebi, uspostavljamo ravnotežu kao osnovu za život u harmoniji i blagostanju.
Tu, makar samo jednu iskru, nosi u sebi svako od nas. Možda jeste zapretana duboko ispod pepela sagorelih očekivanja, ali je tu, spremna da bljesne u plamen.
Osetim je ponekad duboko u sebi, zatitra u onim trenucima kada mi stvarnost zaliči na apokalipsu. Pomislim tada kako je pred zoru najmračnije i zamislim sliku iz očevog detinjstva – stare ruke što pepeo nežno razgrću, iskre što se stidljivo pomaljaju i silnu vatru raspaljuju.
Iskra je sila. A sila, neka je sa nama!
Nina Martinović Armbruster
www.ninamartinovic.com
