Studenti sa PMF-a osim teorije, znanje stiču i na praksi

Prakse obično traju tri nedelje, što je dovoljno vremena da se student istakne i pokaže svoja znanja i umeća.

„Prvo sam odlučila da idem u Beograd na praksu u firmu Asseco SEE d. o. o. koja nema ugovor s PMF-om jer sam htela da se oprobam i u drugoj sredini“, rekla je studentkinja Jela Babić. „Prva praksa, odnosno taj prvi susret s poslom koji se tamo obavlja, pokazao mi je da ja, u stvari, znam da radim taj posao, mogu da se snađem, odnosno imam taj potreban obrazac razmišljanja i mogu da primenim znanje koje sam stekla na fakultetu. Sada sam na praksi u firmi „Levi 9”.

Kako je rekla naša sagovornica, tokom studiranja čuju se zvučna imena IT kompanija poput „Majkrosofta”, „Levi 9”, „Šnajdera” i slično, što studentima daje utisak da su te velike kompanije njima nedostižne. Međutim, kada takva jedna firma pozove studenta na razgovor i ukoliko on prođe i ostane u firmi na praksi, i sam postaje deo te „nedostižne” ekipe pa se, samim tim, javlja i želja da se što bolje prikaže, te se trudi da ostavi dobar utisak.

„Pozvali su me na razgovor iz kompanije „Levi 9” i bila sam oduševljena“, rekla je Jela Babić.“ To je kao mini-razgovor za posao, kada oni vide tvoj CV, popričaju šta si uradio na fakultetu i šta je to što te konkretno zanima. Posle toga sledi stručni deo, kada dođu programeri i taj deo je mini-ispit,  koji njima služi kao test da vide da li vladaš materijom  i da li imaš preduslove da budeš praktikant jer ne može neko s nižih godina, koji nema dovoljno informacija, da radi velike projekte. Imala sam i intervju za praksu i odmah su mi taj dan poslali odgovor da mogu da započnem svoje praktično putovanje. 

Novina se lako može savladati



Kako nam je otkrila Jela Babić, uglavnom se svi u prvom susretu s konkretnim poslom boje da li će se snaći i kako će se pokazati u praktičnoj primeni teorijskog znanja. Međutim, sve to što je novina lako se može savladati i treba gledati na to kao način da se znanje nadograđuje i produbljuje.

Kako kaže naša sagovornica, praksu je počela u septembru i najviše ju je fascinirala činjenica da se, tokom njenog trajanja, student potpuno uklopi u atmosferu koja vlada u neposrednoj okolini. Prva nedelja je obično rezervisana za prilagođavanje, druge nedelje student nema osećaj da je praktikant već kao da je redovni zaposleni koji radi svoj posao, dok se treće nedelje uglavnom rastuže što je praksi došao kraj.

Obično za sve firme važi da je tri meseca proces prilagođavanja, a pošto studenti imaju samo tri nedelje, kratko je vreme da se oni uključe u neki veliki projekat, te oni na praksi rade, u stvari, simulaciju velikih projekata.

„Mentori nam spreme malo veće projekte, koji su imitacija tog realnog, samo nisu toliko obimni“, kazala je Jela Babić. „Studentima daju „taskove” i vreme koje je potrebno da se neki projekat uradi. Na praksi sam radila „Spring-boot“ i „Angular 4”. Meni je veoma bitno da potvrdim svoje znanje jer iz iskustva tokom školovanja znam da ono izbledi pa se bojim da nisam nešto zaboravila jer to nikako ne bih volela. U stvari, pošto je nauka takva da se radi i uči, kroz rad se sve znanje slegne i zapamti, a najbitnije od svega što usvojeno znanje i razumeš.

I. Mikloši