Rizik zaraze HIV-om kroz transfuziju krvi je mali, ali postoji

Upravo to se i dogodilo nedavno, kada je teško bolesna pacijentkinja preminula, nakon što je transfuzijom dobila krv zaraženu HIV-om. Predsednica Udruženja pravnika za medicinsko pravo Hajrija Mujović Zornić kaže za „Dnevnik“ kako ne veruje da je davalac imao svest o statusu i nameru prenošenja zaraze, ali napominje kako bi možda trebalo i da se preispita sistem regrutovanja dobrovoljnih davalaca.

- Bitno je da li je dobrovoljni davalac znao za svoj status. Nesporno je da je u pitanju ozbiljna stvar i da nije dovoljno samo popunjavanje ankete pre davanja krvi u zavodima, nego je potreban i razgovor – kazala je Hajrija Mujović Zornić i napomenula kako ne postoji propust u radu ustanove, Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, jer je u pitanju efekat „prozora“ kad analize ne pokazuju prisustvo virusa, odnosno kada organizam još nije razvio antitela.

Prema njenim rečima, podeljena je odgovornost pojedinca, u ovom slučaju dobrovoljnog davaoca, i institucije, koja mora da razmišlja i o ovakvom riziku koji se sada desio.

- Greške su moguće na obe strane, a propust postoji. Dobrovoljno davalaštvo je moralni i humani čin i zato davaoci treba da budu ozbiljni i da daju verodostojne podatke. Pitanje je da li je davalac znao za svoj status i ne verujem da je u pitanju namerno preneta zaraza, što jedino naš zakon sankcioniše. Trebalo bi da se preispita sistem regrutovanja davalaca, jer se tu kriju potencijalni rizici. Krv se ne daje da bi se hvalilo negde dobrovoljnim davalaštvom ili da bi se dobila dva slobodna dana. Kod nas je davanje krvi besplatno, a kada bi se plaćalo, možda bi ljudi bili ozbiljniji – ocenila je Mujović Zornić.

Institut za javno zdravlje Vojvodine i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine zajednički su saopštili da prilikom dolaska na davanje krvi dobrovoljni davalac nije davao informacije koje bi ga privremeno ili trajno isključile iz davanja krvi.

- U obaveznom skrining testiranju markera transfuzijom prenosivih infekcija (HBsAg, HIV Ag/Ab, anti-HCV, anti-TP) njegov dar je imao nereaktivan rezultat, te je kao takav i upotrebljen za transfuzijsko lečenje pacijenata. Prilikom narednog dobrovoljnog davanja krvi utvrđeno je da je isti dobrovoljni davalac reaktivan na HIV i odmah je isključen iz daljeg davalaštva. Od pacijentkinje koja je primila njegovu krv-dar iz prethodnog davanja, uzet je uzorak krvi i rezultat je bio reaktivan na HIV.  Pacijentkinja je nedugo potom, nažalost, preminula od posledica težine osnovne bolesti, iako su preduzete sve savremene mere lečenja – saopštile su dve ustanove.

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo je zajedno sa drugim državnim organima i zdravstvenim institucijama sproveo sve postupke i mere u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja i sveobuhvatne stručne i naučne ekspertize neželjenog događaja izazvanog prenosom HIV virusa putem transfuzije krvi osobi starije životne dobi ženskog pola. Pacijentkinja je u kraćem vremenskom periodu, nakon transfuzije krvi, preminula od posledica teške osnovne bolesti, od koje je lečena: O svim aspektima lečenja pacijentkinje, kao i o komplikacijama koje su nastale, ali nisu bitno uticale na krajnji ishod lečenja, najbliža rodbina pacijentkinje je detaljno i stručno obaveštena, kaže se u sinoćnom, saopštenju  Sekretarijata.

“Ovakvi neželjeni događaji, iako u izuzetno malom broju, nažalost, dešavaju se svuda u svetu, tako da i naša zdravstvena služba nije imuna na takve situacije. Svi nadležni državni organi aktivno učestvuju u ovom procesu i na raspolaganju su za svaku vrstu pomoći i saradnje, sa molbom da se iz pijeteta i poštovanja, kako prema porodici preminule, tako i prema velikom broju dobrovoljnih davalaca krvi na kojima počiva transfuziološka služba Srbije, učini napor da se spreči i onemogući svaki vid zloupotrebe informacija”, saopšteno je iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo.

Rizik transfuzijskog lečenja postoji oduvek, ali od 1985, kada se pojavio HIV, u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine do sada nisu imali slučaj da se neko zarazio tim virusom. Kako je  direktorka te institucije prof. dr Radmila Jovanović istakla, nema propusta u radu Službe transfuzije, a mediji su ostali bez informacije gde i kad je uzeta krv zaraženog davaoca, kao i gde i kada je tu krv primila žena koja je nedavno preminula, pozivajući se na medicinsku etiku zbog koje nije u mogućnosti da daje informacije iz medicinske dokumentacije. Slučaj je prijavljen Ministarstvu zdravlja i Republičkoj zdravstvenoj inspekciji.

- Kada je u pitanju prenosivost bolesti transfuzijom, rizik postoji i uvek ga je bilo, ali ono na čemu je Služba transfuzije krvi radila tokom svih ovih godina postojanja jeste da se taj rizik svede na najmanju moguću meru - kaže dr Jovanović. - Nažalost, događa se i nešto što je neočekivano i neželjeno jer još uvek ne raspolažemo tako dobrim testovima kojima možemo u svakom trenutku otkriti bolest ili infekciju koju neko ima u sebi. Zavod danas radi testove poslednje, četvrte generacije. Radimo skrining na četiri markera transfuzijom prenosivih bolesti: HIV, Hepatitis B, Hepatitis C i sifilis.

Kako bi se sprečilo prenošenje bolesti i virusa, najpre dobrovoljni davaoci krvi treba da imaju svest o tome da takvim gestom žele nekome da spasu život, a ne da odmognu. Pri svakom davanju krvi, davalac najpre popunjava upitnik i tom prilikom treba da se izjasni da li, makar, sumnja na neki rizik.

- Davaoce molim da budu iskreni i pošteni pri davanju odgovora u upitniku koji dobiju pri svakom davanju krvi, a s druge strane, ne bi bilo dobro da se unese panika među pacijente da je krv rizična i opasna, jer može da se desi da pacijenti počnu da odbijaju transfuziju krvi, a to zaista nekome može ugroziti život - apeluje direktorka Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine. – Trudimo se da, zajedno s Crvenim krstom, edukujemo ljude, ukažemo na to da onaj ko dolazi da daje krv, treba da bude svestan da želi da nekome pomogne i da, ako postoji bilo kakav rizik to treba da kaže, jer i ima priliku da kaže. S druge strane, ta osoba treba da razmišlja i o riziku po pacijenta. Postoje pisani zapisi o svim rezultatima, sve je urađeno maksimalno stručno, po standardima i preporukama evropske direktive i Svetske zdravstvene organizacije.

U proleće 2004. tri osobe su zaražene HIV-om, takođe iz krvi dobijene transfuzijom. U Institutu za transfuziju krvi Srbije tada je od davaoca, za kojeg se kasnije ispostavilo da je nosilac HIV virusa, uzeta jedna jedinica krvi iz koje su izdvojene tri komponente, ertitrociti, trombociti i plazma. Eritrocite je dobilo dete, a trombocite i plazmu dve odrasle osobe. Tada je rečeno da je protiv osobe koja je radila testiranje krvi u Institutu za transfuziju pokrenut disciplinski, a najavljivan je i krivični postupak, kao i da porodice zaraženih imaju pravo na odštetu do iznosa od 200.000 dinara.

„Dnevnik“ nezvanično saznaje da je ponovno testiranje istog davaoca bilo u septembru, kada je i utvrđeno da je zaražen HIV-om.

- Zbog efekta „prozora“ nemoguće je da se otkrije virus neposredno nakon zaraze, jer organizam još nije stvorio anititela. Mogu da se rade kontrolni, ciljani, testovi kojima se traže virusi, ali se to radi jedino ako postoji sumnja. Ovde je bilo reči o dugogodišnjem davaocu, koji je krv donirao mnogo puta, te se nije sumnjalo na zarazu – kazao je jedan od sagovornika „Dnevnika“.

LJ. Petrović

L. Radlovački