KOTRLJANJE RAVNICOM: Pernate lepotice vratiti na sokake i pašnjake

One su se uglavnom šepurile na otvorenom prostoru na ulicama, međutim, sada je takav način držanja skoro zabranjen lokalnim odlukama o držanju domaćih životinja.

- Guskama koje držim morao sam obezbediti prostor u dvorištu gde ih držim i hranim, ali pokušavam zajedno sa istomišljenicima ponovo da guske vratimo u naša dvorišta i na sokake, a takođe i pašnjake oko sela. Međutim, nije baš tako jednostavno veliko jato gusaka isterati na pašnjak, treba ga čuvati, uveče ih zatvoriti, jer se odmah tu navade lisice i druge štetočine. Mogućnosti za razvoj guščarstva postoje, samo ih treba na pravi način iskoristiti. Mislim da možemo dosta toga da uradimo, ali neophodno je više obratiti pažnju i iskoristiti prirodne uslove koje imamo, da se sela razvijaju čak i preko guščarstva – smatra Reperger.

Nije lako guske prebrojavati, iako ih Reperger drži u kućnim uslovima, gde ima nešto više od pola jutra okućnice, ali zamisao je da ih kad-tad izmesti na seoski pašnjak, da povećava jato i guščarstvom se bavi na veliko.

- Držanje gusaka je isplativo zbog perja, bilo bi računice i od guščije džigerice, samo bi trebalo organizovati plasman jer je ovaj delikates baš interesantan za gurmane. Guščije perje, ipak, za sada daje najveći prihod, jer se od njegove prodaje može preživljavati. Guske se drže dve ili tri godine, a najproduktivnije su do četvrte godine. Duže se u domaćoj radinosti obično ne drže, jer kasnije već nije moguće prodati meso, izuzev ako se ne žele od guščijeg mesa praviti kobasice i neke trajnije prerađevine - ukazuje Reperger.

Perje otkupljuje otkupljivač Čaba Guljaš iz Sente, koji plaća 12 do 13 evra za kilogram, što jer solidna cena od koje, prema rečima Repergera, opstaju guske i njegovo domaćinstvo. Čerupanje gusaka zbog perja traje od proleća do jeseni, četiri do pet puta u sezoni, a potom se guske kolju zbog mesa ili dalje zadržavaju još godinu ili dve. Nisu zanemarljiva ni jaja koja nose i guščići koji se legu rano s proleća, a prvi put se čerupaju u junu ili julu. Nešto guščića izleže se u domaćinstvu, a jedan deo Reperger nabavlja, ili menja sa drugim gučšarima da se osveži jato.

- Od jednog čerupanja guske bude sto grama, ili nešto više perja, tako da u sezoni od četiri čerupanja bude nešto više od 400 grama do pola kilograma, tako da je po guski prihod od perja pet do šest evra – saznajemo od Repergera.

Za ishranu gusaka kod kuće, objašnjava Reperger, najbolja je zrnasta hrana, u prvom redu kukuruz, ali potrebna im je i trava.

- Zbog toga imam tri ili četiri kosilice, da im mogu obezbediti dovoljno zeleniša. Tamo gde guske stalno borave kosilica nije potrebna jer sve popasu. Zbog toga se guske drže i u voćnjaku pa je tamo kosilica suvišna, ali pošto sve grickaju treba imati na umu da mogu oštetiti mlade voćke – veli Reperger.

I dok je otkup perja organizovan, manjka otkup gusaka zbog klanja za meso i delikatesnu džigericu. Kilogram guščije džigerice kod nas staje 5.000 do 6.000 dinara, a u Evropi u maloprodaji je i pet-šest puta skuplja! Guščije meso se traži samo sporadično za neke manifestacije, a takođe i za praznične trpeze u novembru i decembru.

- Kod Mađara guske se na trpezi nađu za Marton dan 11. novembra, jer tada po običaju treba da na trpezi bude guska: smatra se da donosi sreću u porodici – objašnjava Reperger. - Sprema se najviše još za božićnu i novogodišnju trpezu. Guščija džigerica je poseban specijalitet, zbog kojeg guske treba posebno hraniti da bi bila što kvalitetnija, ali time se ne bavim. Kilogram gusaka žive vage je 200 do 250 dinara, a dostižu težinu pet do sedam kilograma. Problem je što se guske više ne smeju kljukati kao nekad, jer je to zakonom zabranjeno, pa je o tome izlišno pričati, čak nije bilo moguće ni revijalno prikazivati, kada smo nedavno organizovali manifestaciju “Dan gusaka”.

Kljukanjem se najčešće povećava težina guščije džigerice, a zavisno od vrste gusaka džigerica može težiti od pola kilograma pa do jednog kilograma. Pored džigerice, tražena je i guščija mast, koja je od davnina  poznata kao lek, a i danas ima istu tu primenu.

Tekst i foto: Milorad Mitrović