Pobedom u Ukrajini Vojvodina blizu osmine finala CEV Kupa
Maksimalna pobeda nad Barkom Kažanjijem u prvom susretu šesnaestine finala CEV Kupa dovela je odbojkaše Vojvodine NS seme na prag ulaska u osminu finala drugog po kvalitetu evropskog klupskog takmičenja.
Ni dug put od 17 sati nije zasmetao aktuelnom šampionu Srbije u novom evropskom pohodu, a već dobro poznat rival iz Lavova bio je, čini se, lagan zalogaj za zhuktale crveno-bele koji su odavno u paklenom ritmu odigravanja utamica.
Dobro su crveno-beli skenirali rivala, znali sve njegove mane i maksimalno ih iskoristili u prvom setu. U drugom je domaćin odigrao nešto jače, ali je u završnici seta Voša bila bolja, ali posebna priča je treći period igre. Vodili su konstantno Ukrajinci, činilo se da će se meč produžiti (bilo je 23:20), ali su Novosađani posle velike borbe nerava, izvukli maksimalnu pobedu (33:31).
„Bilo je napeto i teško, posebno u drugom i trećem setu. Uprkos sitnim problemima i umoru bili smo tim, odigrali motivisano, borbeno i ispoštovali sve dogovore. Čestitam mojim momcima što su se izdržali i ostvarili dobar rezultat. Ovakve mečeve uvek je teško igrati, ali očigledno je da kroz njih rastemo i napredujemo. Ovo je za nas važna evropska pobeda, ali to je samo prvi korak. Moramo biti obazrivi, neće biti lako u revanšu, posebno zbog zgusnutog rasporeda, a samo se nadam da ćemo biti zdravi“, istakao je šef stručnog štaba Novosađana Nedžad Osmankač.
Minule godine, Novosađani su takođe u CEV Kupu igrali sa Ukrajincima, izgubili prvi meč u gostima 3:1, ali su kući pobedili 3:0 i prošli dalje posle zlatnog seta (15:13). Sada je situacija drugačija, u yepu Voša ima tri boda i za prolaz, trebaju joj dva osvojena seta u revanšu koji se igra 20. decembra od 18 časova. Ipak, navikla je Vojvodina NS seme svoje navijače na pobede i sigurno se neće baviti matematikom pred revanš i zato treba očekivati još jedno šampionsko izdanje i prolaz u osminu finala.
Ako bi prošla, a nema sumnje da je to veoma blizu, Vojvodina bi igrala s boljim iz dvomeča finskog Rovanijemija i poljske Aseko Rešovije iz Žešuva.
M. Ristić