VOJVOĐANSKO ZDRAVLJE Lečenje od raka debelog creva po evropskim protokolima
NOVI SAD: Rak debelog creva (kolona) i završnog dela debelog creva (rektuma) je bolest gde se normalne ćelije sluznice kolona ili rektuma menjaju i nekontrolisano rastu.
Taj ćelijski rast može da formira dobroćudni polip, koji vremenom može da postane rak. Najčešći tip raka debelog creva i završnog dela debelog creva je adenokarcinom. Srbija je na 22. mestu u Evropi po učestalosti javljanja karcinoma debelog creva, ali smo šesti po smrtnosti od ove bolesti. Direktor Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici profesor dr Zoran Radovanović kaže da je to stoga što je bolest kasno otkriva.
- U Vojvodini godišnje od raka debelog creva oboli 1.500, a u Srbiji oko 5.000 ljudi, dok u Vojvodini od ove bolesti godišnje umre 750 ljudi. Nešto je češći kod muškaraca, nego kod žena. Lečenje je multidisciplinarno i uključuje hirurgiju, hemioterapiju, radioterapiju i biološku terapiju. Hemioterapija i biološka terapija koje dobijaju naši pacijenti su u skladu sa važećim evropskim protokolima lečenja karcinoma debelog creva – navodi dr Radovanović i dodaje kako se kod ovog tipa raka ponekad pacijenti zrače pre operacije, jer se time utiče na smanjenje tumora i postiže bolji hirurški rezultat.
Većina pacijenata sa rakom nema nikakve simptome. Simptomi se razvijaju postepeno i mogu da postoje mesecima, a ponekad i godinama pre postavljanja dijagnoze. Rak desne polovine creva najčešće se klinički manifestuju zamorom, slabošću, malokrvnošću i gubitkom telesne težine, dok kod raka leve polovine creva, pored malokrvnosti (sideropenične anemije) i gubitka telesne težine, dominiraju simptomi opstrukcije (naizmenični zatvori i prolivi uz grčevite bolove u donjem delu trbuha).
Karcinom debelog creva najčešće se javlja kod ljudi koji imaju od 55 do 70 godina, ali dr Radovanović kaže da postoji stalni trend pomeranja ka mlađem životnom dobu, te nije retkost da oboleli imaju i 30 ili 35 godina. Njegov savet pacijentima je da ne ignorišu simptome i da se jave lekaru kada primete tegobe.
- Simptomi mogu da budu pojava krvi u stolici, poremećaj u sopstvenom ritmu pražnjenja, smene opstipacije i dijareje, opšta slabost i malaksalost, nadutost trbuha i tupi bolovi. Osnovna dijagnostička metoda pregleda debelog creva je kolonoskopija. U svrhu ranog otkrivanja bolesti, posle pedesete godine života jednom godišnje treba da se radi test na okultno krvarenje u stolici– preporučuje dr Radovanović.
Ishrana je svakako jedan od faktora za nastanak ovog karcinoma, ali ne i presudan. Faktori rizika koji mogu da dovedu do ove bolesti su i genetski, kao i gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti.
Ono po čmu se Institut izdvaja od drugih zdravstvenih ustanov u zemlji kada je reč o lečenju ove bolesti je što su prvi i jedini koji imaju jedan od najznačajnijih svetskih sertifikata kvaliteta medicinskih usluga. Naime, oni su akreditovani je kao Centar izvrsnosti za kolorektalnu hirurgiju. Sertifikat su dobili ove godine od američke organizacije Surgical Revienj Corporation (SRC), a direktor Instituta profesor dr Zoran Radovanović prvi je hirurg sa priznanjem „Izvrstan hirurg kolorektalne hirurgije“ u Srbiji.
Adenom je nekancerozni polip koji vremenom može da postane karcinom.
Benigni tumor je tumor koji nije zloćudan.
Biopsija je uzimanje tkiva instrumentalnim putem, koje se potom gleda pod mikroskopom, kako bi se videlo da li ima tumorskih ćelija.
Hemioterapija je lečenje lekovima (citostatici) koji ubijaju tumorske ćelije.
Kolonoskopija je dijagnostičko-terapijska procedura kojom se pregleda kolon i rektum iznutra zbog polipa, tumora ili nekog upalnog procesa.
Limfni čvor je deo imunog sistema koji učestvuje u odbrani organizma od infekcije.
Maligni tumor (karcinom) je zloćudan tumor.
- Dobijanje ovog priznanja dokazuje naše mogućnosti da pacijentima kontinuirano pružamo bezbednu i visoko kvalitetnu uslugu iz oblasti kolorektalne hirurgije. Program sertifikacije podstiče unapređenje kvaliteta kolorektalne hirurgije, stalna unapređenja kliničkih postupaka i protokola, a naša posvećenost dostizanju „izvrsnosti“ vodi ka unapređenju zdravlja i dobrobiti naših pacijenata –kaže direktor Instituta dr Radovanović.
Pacijenti sada imaju potvrdu sigurnosti, da su došli u ustanovu gde se zahvati rade po svetskim standardima i važećim protokolima, a Radovanović ističe da je to potvrda težnje Instituta da se stalno unapređuje kvalitet.
Najčešće rak debelog creva i završnog dela debelog creva metastazira u okolne limfne čvorove, jetru i pluća. Kolorektalni karcinom se nalazi na trećem mestu u procentualnoj strukturi novoobolelih od svih lokalizacija malignih tumora u svetu, iza lokalizacije na plućima i dojci. Prema podacima Registra za maligne neoplazme Vojvodine, Instituta za onkologiju Vojvodine, godišnje se otkrije više od hiljadu novoobolelih stanovnika Vojvodine. Odnos polova je 1,45:1, a češći je kod muškaraca.
Kolon i rektum čine debelo crevo, koji igra važnu ulogu u formiranju stolice. Debelo crevo pretvara svarenu hranu iz želuca i tankog creva u stolicu, koja se izbacuje preko analnog otvora.
Stadijum bolesti pokazuje veličinu tumora i njegovu proširenost na zid kolona, kao i mogućnost tumora da se širi u okolne ili udaljene organe. Postoji pet stadijuma za rak (karcinom) kolona i rektuma:od nultog do petog, a određivanje stadijuma bolesti umnogome olakšava planiranje najadekvatnije terapije i pomaže u praćenju efekata lečenja.
Lečenje zavisi od veličine i lokalizacije tumora, da li se tumor proširio, od opšteg zdravstvenog stanja osobe i od pridruženih bolesti . Hirurgija je prvi izbor lečenja raka debelog creva i završnog dela creva. Pored operacije samog tumora, podrazumeva se i vađenje pripadajućih limfnih žlezda
Zračna i hemioterapija preporučuju se pre operacije, da smanje tumor i dovedu ga u operabilno stanje, a posle operacije kao zaštitna terapija, da se smanji rizik od povratka (relapsa) bolesti. Kod četvrtog stadijuma bolesti, tj. kod postojanja metastaza, daje se hemioterapija. Ciljana terapija daje se u kombinaciji sa hemioterapijom. U slučaju da ni jedna od gore navedenih opcija nije moguća, preporučuje se palijativna terapija. To je terapija koja se daje kod uznapredovale faze bolesti. Ona podrazumeva umanjenje i otklanjanje simptoma koji narušavaju kvalitet života. Tu spada terapija bola, terapija za poboljšanje apetita, infuziona terapija. Među nedavno uvedenim terapijama je i metoda ispiranja trbuha citostaticima tokom operacije, koja se primenjuje u lečenju raka debelog creva, ali i raka jajnika.
Koju vrstu raka (karcinoma) debelog creva imam? Da li može da mi se objasni patološki izveštaj? Šta znači stadijum kod raka kolona i rektuma? Možete li mi objasniti opcije lečenja? Da li postoje klinička ispitivanja sa novim lekovima? Koji plan lečenja mi preporučujete? Zašto? Šta je cilj svakog terapijskog lečenja? Da li je to da mi se ukloni tumor, pomogne da se osećam bolje ili oboje? Ko će biti član mog terapijskog tima i koja je uloga svakog člana tog tima? Da li oni imaju iskustvo u lečenju raka debelog i završnog dela debelog creva? Kako će lečenje da utiče na moj svakodnevni život? Da li ću moći da radim, vežbam i obavljam uobičajene aktivnosti? Da li će lečenje uticati na mogućnost da zatrudnim i da imam decu? Koji neželjeni efekti mogu da budu povezani sa mojim lečenjem? Zabrinut/a sam u vezi sa troškovima lečenja, ko može da mi pomogne u vezi sa tom zabrinutošću? Gde mogu da nađem podršku za moju porodicu i mene? Kome mogu da se obratim u vezi sa pitanjima ili problemima?
U onkološkoj komisiji Instituta su internisti, radiolozi, patolozi i hirurzi i oni određuju terapijski postupak za sve vojvođanske pacijente, odnosno hemioterapiju i radio-terapiju. Godišnje se u Institutu operiše oko 4.000 pacijenata, od čega je 1.500 ginekoloških. Najčešće se operiše karcinom dojke, kod 650 pacijentkinja svake godine. Na onkološke komisije i u ambulante dolaze pacijenti koji su operisani u celoj Vojvodini, a to su na desetine hiljada bolesnika godišnje. Institut je jedini centar za zračenje u Pokrajini.
- Počeli smo da radimo hipertermičku intraperitonalnu hemioterapiju. To znači da se tokom operacije, a nakon vađenja tumora, pacijentu sat i po ispira trbuh rastvorom citostatika. Cela proceduta traje dugo, od šest do osam sati. Mi smo jedina ustanova u Vojvodini u kojoj se to sada radi, a u Beogradu se ovaj postupak izvodi već deset godina - objašnjava dr Radovanović.
Za intervenciju se ne koriste posebni citostatici, nego oni koje pacijenti i inače dobijaju u okviru hemioterapije, ali je za izvođenje operacije neophodna posebna mašina.
- Kandidati za ovu operaciju su bolesnici u odmaklom stadijumu oboljenja, gde se bolest raširila po trbuhu i koji bez ove intervenije imaju lošu prognozu. Pacijente smo ranije slali za Beograd, a sada smo mi spremni da je izvodimo - objašnjava naš sagovornik.
Lekari Klinike za internu onkologiju Instituta rade i autologne transplantacije matičnih ćelija. Kako objašnjava dr Radovanović, pacijentima koji imaju agresivne tumore pre početka hemioterapije, koja je takođe agresivna, uzima se krv iz koje se izoluju i čuvaju matične ćelije.
- Nakon dobijanja citostatika, pacijentima se vraćaju matične ćelije, kako bi im se obnovila crvena krvna zrnca i kostna srž. To se radi već duži period i primenjuje se kod oko 15 pacijenata godišnje - objašnjava dr Radovanović.
Institut je uveo SMS obaveštavanje pacijenata o zakazanom terminu snimanja magnetnom rezonancom, kao i internet zakazivanje ambulantnih pregleda u Poliklinici, za šta je nabavljen softver u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo.
Pojedini citostatici koštaju 500 dinara po ampuli, a neki i 1.000 evra. Tako da hemiotrapija za jednog bolesnika može da košta i do 30.000 evra.
Pacijenti koji primaju hemioterapiju za rak kolona i rektuma, u dobrom opštem stanju nemaju posebna ograničenja. Preporučuju se svakodnevne aktivnosti umerenog inteziteta, ishrana bogata vitaminima, mineralima, proteinima biljnog i životinjskog porekla. Od velikog je značaja odbacivanje štetnih navika, kao što su pušenje i alkohol, kao i izbegavanje hrane koja nadima, a to su pasulj, grašak, sočivo, boranija.
Ljubica Petrović
Foto: S. Šušnjević, R. Hadžić