Panonska čudesa u vidovdanskoj noći

Ovo Petrovićevo delo je steklo izuzetnu popularnost i zbog istoimene predstave, premijerno izvedene na sceni SNP -a 1969, u adaptaciji i režiji Dimitrija Mite Đurkovića, koja je doživela ogromnu slavu i imala brojnu publiku. Sada ćemo gledati mjuzikl, sa oko šezdeset učesnika, nastao po motivima „Sakula”. Muziku je komponovao Gabor Lenđel, koregrafiju radila Milica Cerović, scenografiju Saša Senković, a kostime Marina Sremac.

I Petrovićevo delo i legendarna predstava govore o ovdašnjem mentalitetu i podneblju, oslanjajući se i na verbalni humor i na vojvođanski govor, a sada to u ovom mjuziklu neminovno treba da doživi transformaciju. U čuvenoj Đurkovićevoj antologijskoj predstavi igrala je sjajna glumačka ekipa sastavljena od samih zvezda, podseća reditelj Vladimir Lazić za naš list, i dodaje da je u tim, drugačijim pozorišnim vremenima reč bila najvažnija, odnosno govor i verbalna interpretacija. Sada je trebalo naći načina da ovo delo i danas na sceni komunicira sa publikom kao ranije, kada se ona lako identifikovala sa likovima, bliskim po mentalitetu i govoru.

Do ideje da se radi mjuzikl po motivima „Sakula” došlo se u razgovorima reditelja Lazića sa upravnikom SNP -a Zoranom Đerićem. To je bio tek prvi korak, i početak ogromnog posla, koji je očekivao autore ovog mjuzikla. Jer, kako podseća Lazić, stvarati originalni mjuzikl je daleko teže nego postavljati licenciran, kada imate gotov kompletan tekst, muziku, i sve ostalo. Ovde je trebalo iz početka krenuti, napominje Lazić, bez obzira što je postojao tekstualni predložak, i promišljena i vešto sklopljena dramatizacija i adaptacija Dimitrija Đurkovića.

– Trebalo je napraviti dobru osnovu za mjuzikl, a to je posebna žanrovska forma, poseban pristup, i onda se “ušlo” u rekonstrukciju. Nisam menjao mentalitete, ali je drugačija boja svega toga. U originalu, i po onome što se igralo pre pedesetak godina, sve se dešavalo u nekoliko godina, a ja sam to “sklopio” tako da se desi u toku jednog dana, poštujući ono čuveno aristotelovsko pravilo o jedinstvu mesta, vremena i radnje. Vašar je mesto dešavanja, a datum je Vidovdan, oko koga kod nas postoji čitava mala mitologija. Sve se dešava uoči Vidovdana, na jednom mestu, i u realnom vremenu, a to znači od posle podne, do ponoći, kada se navodno “nebo otvara” i dešavaju još neka čudesa ... - pominje Vladimir Lazić o ovom delu koje ima podnaslov “Vašarska panorama”.

Karakteri nisu menjani, i poštovana je, kako ukazuje Lazić, estetika i misao Zorana Petrovića.

– Nisam se bavio banalizacijom, ko su dobri, a ko loši likovi, nismo ulazili u te banalne, međunacionalne odnose. Ovde je više bilo reči o tome da smo svi pođednako, koliko dobri, toliko i grešni, i da je nejasna granica između toga i naše dobrote - objašnjava Lazić, i dodaje da je ideja bila da mentaliteti ostanu isti, i da savremeni gledalac može sebe da prepozna u tim ljudima.

Kao i opera, i mjuzikl je možda najkomplikovaniji za režiju, i pripreme za to su zapravo najvažnije, potvrđuje Lazić. One za ovaj mjuzikl traju unazad dve godine, tokom kojih je, kako kaže Lazić, trebalo “snimiti” kompletnu situaciju, pripremati se, krenuti, i onda to u jednom dahu izvesti. Nekih izmena tokom rada ima, što je normalno, ali, kako ističe Lazić, uvek morate biti jasni u priči, događaju, karakteru muzike, koreografije...

I za mjuzikl važi da mora da bude izveden na vrhunskom nivou, inače se sve ruši kao kula od karata u njemu. Zato je proces rada prilično naporan, pomalo i surov prema učesnicima, jer je postizanje kvaliteta iznad svega, ali, kako napominje Lazić, nakon premijere reditelj preuzima sav teret na sebe, i najodgovorniji je za to kako će proći predstava.

U mjuziklu “Vojvođanska rapsodija” angažovan je praktično ceo glumački ansambl najstarijeg našeg profesionalnog pozorišta, čak je i pojačan glumcima iz TV emisije “Državni posao”, po ugledu na svetska pozorišta za koja je, kako objašnjava  Lazić, uobičajeno da imaju “gostujuće zvezde”. Moguće je da će to još više privući publiku, koju bi ova predstava inače mogla da ima u velikom broju.

– Što se tiče takvih očekivanja, videćemo. U ovom trenutku ja sklapam sve elemente ovog mjuzikla, a morate svaki jako dobro odraditi, pa ga sklopiti –  kaže Vladimir Lazić. – Jer, onog trenutka kad sve sklopite, pa tek onda vidite da je kuća koju ste gradili “naherena”, i hoćete da je ispravite, više nema vremena. Jedino ako je dobar temelj u mjuziklu, možete posle još nešto dodavati. I evo, prosto, i sam iščekujem da vidim kako se sve to sklapa.

N. Pejčić