Cveće i buketi od najlon čarapa

A onda je jednom skoknuo na kupanje na termelne bazene banje "Eržebet" u mađarskoj varošici Morahalomu, na kasi uočio cvet i posvetio  hobiju nesvakidašnjem za muškarce. Saznao je da su taj ukras, napravljen od ženskih čarapa, poklonili blagajnici gosti iz Rumunije. 

“Dugo sam ga zagledao i supruga me već požurivala, prekorevajući  šta toliko dangubim. Dobro sam cvet snimio, kod kuće uzeo ženinu pocepanu čarapu i običnu žicu iz garaže, pa oko nje počeo da motam čarapu. U pomoć sam pozvao i sveznajući Internet, gde je predstavljan čitav svet rukotvorina”, navikao se Farkaš i na nove tehnologije.

Dva sata dnevno je “studirao” na "Jutjubu", kako se rade takvi cvetovi u Indiji, Brazilu i drugih destinacijama. Ali na tim video snimcima dve mustre nisu iste, sve sami unikati.

“Trebalo mi je godinu i po da sve savladam, pa sam lane na palićkim "Berbanskim danima" prvi put mušterijama ponudio ono što radim. Imam i sertifikat da je “vojvođanski lokalni proizvod” i od tad obilazim vašare i razne druge manifestacije”,  ponosno naglasi Farkaš.

A posao je izuzetno pipav, i zahteva kreativnost i preciznost. 

“U svaki ukras se ulože sati, pa i dani truda, strpljenja i umešnosti. Najviše izrađujem ruže, ali mogućnost za kreativnost su neograničene. Za cvetne aranžmane pravim i vaze od starog papira i kartona. Najpogodnije su kutije od “jafa" keksa, pa se posle prilično utrošenog vremena dobije prava poslastica”,  smatra majstor.

Pola veka je bio trgovac, prodavao traktore i druge poljoprivredne mašine, rezervne delove i hemikalije u prodavnici subotičke "Poljopskrba”. Kad je otišao u invalidsku penziju, njegov je otvorio firmu u Subotici, pa se podrazumevalo da mu otac pomaže u radnji.

“Od kad je ta firma zatvorena, stvarno sam u penziji, ali nije mi dosadno. Nisam ljubitelj dugog gledanja televizije, izrada rukotvorina mi leži i imam čime da se bavim, naročito kad od jeseni do proleća dani okraćaju”, dodaje Joška bači.

Pošto je savladao tajne hobija Jožef koristi samo originalne fabričke čarape raznih boja.

“Kad žena krene da kupuje potrepština u neku veliku robnu kuću, ja se najčešće zadržim na odeljenju ženskih čarapa i nepoverljive prodavačice obično čudno zagledaju šta jedan matorac tu prebira. Da ih razuverim kako nisam nastran, uvek sa sobom nosim neku rukotvorina, pa tako izbegnem pravdanje da nisam šenuo. Doduše, ponekad i sam sebi ne verujem, šta sve uspem da napravim - s razlogom je ponosan.”

Pravi on razne cvetne aranžmane sa ili bez ptičica, a supruga samo gleda i pomaže oko prodaji po severu Bačke. Najviše troši jarke i vesele boje, jer njegove rukotvorine mušterije kupuju za poklon i ukras kuće, te treba da su lepe za oko i dušu, pa i divljenje.

“ Posebne reakcije izazivaju ako su u prozoru, pa komšinice zavide domaćici kakvo lepo cveće neguje, jer na prvi pogled deluje kao prirodno iz saksije. Ipak, danas ovakva rukotvorina nisu na ceni. Mnogi misle da je to kineski kičeraj, čak me ubeđuju da iste u kineskoj radnji mogu kupiti znatno jeftinije, mada je to obično plastični bofl. Ni ručni rad drugih majstora se ne poštuje, a puno ulaženog vremena, truda i ljubavi teško je adekvatno naplatiti”, vajka se majstor.

Za jednu kreacije treba i dva dana, ali za 300 dinara teško je naći mušterija, dok za skuplje aranžmane treba izdvojiti i hiljadarku.

“Zarada nije na prvom mestu, ali dobro dođe da dopuni kućni buyet. Kao penzioner, po vremenu koje posedujem, ja sam milioner, pa se mogu ovim baviti dok žena po kući sprema, kuva i hrani me”,  pohvali je domaćin.

Sličnu i drugačije tehnike izrade rukotvorina, primenjuju se u Novom Kneževcu, Trešnjevcu i Oromu. No, Jožefovi cvetovi kao da su ubrani iz bašte ili na livadi, jer se trudi da ruže, orhideje, lale, narcisi, bulke, ljubičice i ostalo budu kao živi, pa čak i leptiri na njihove latice sleću. A za razliku od prirode u njegovoj radionici cveta preko cele godine.

“Da mi je neko dok sam se bavio trgovinom rekao čime ću se baktati pod stare dane, ne bih verovao da to mogu. Ipak, bio je veliki izazov, da se obučim, latim makaza, klešta, žice i drugog alata, ali su preko potrebni vešti prsti, strpljenje i mnogo nežnosti da se niti čarapa ne pokidaju “, naglašava Farkaš.

Milorad Mitrović