Odbačene krivične prijave novinara zbog događaja sa inauguracije

U informaciji objavljenoj na sajtu tužilaštva, navodi se da je tužilaštvo zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je bilo koje lice izvršilo krivična dela "ugrožavanje sigurnosti" ili "nasilnicko ponašanje", niti bilo koje drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, pa je naložilo policiji da pokrene prekršajne postupke.



"Iz iskaza svih svedoka i fotodokumentacije koja se nalazi u spisima predmeta ne proizilazi da je bilo ko od prijavljenih na bilo koji način ugrozio sigurnost nekog lica pretnjama da će napasti na njegov život ili telo", navodi tužilaštvo.



U odnosu na krivicno delo nasilnicko ponašanje, tužilaštvo napominje da iz iskaza svedoka ne proizilazi da je "umišljaj prijavljenih bio uperen ka tome da vrše nasilje prema drugom ili da bezobzirnim ponašanjem značajnije ugroze spokojstvo građana".



Prema zaključku tužilaštva, bilo je upravo suprotno - prijavljeni su hteli da "spreče nasilje nad trećim licima ili izazivanje tuče zbog čega su neke od podnosioca prijave i izveli iz mase ljudi, koja je isprovocirana njihovim jasnim iskazivanjem političkih stavova - suprotnim onim stavovima koje je većina prisutnih u tom trenutku imala, jasno iskazali nameru da nad nekima od podnosioca prijave izvrše nasilje".



Prijavljeni su ih izveli iz grupe prisutnih na način koji im je u tom trenutku bio jedini moguć, smatra tužilaštvo.



Pri tome je tužilaštvo prilikom odlučivanja imalo u vidu i da ovakvim radnjama prijavljenih nije došlo do značajanijeg ugrožavanja spokojstva građana niti do težeg remećenja javnog reda i mira.



Na to, između ostalog, ukazuje i činjenica da je skup održan do kraja, nakon čega je došlo do mirnog razilaženja okupnjenih građana, navodi se u informaciji tužilaštva.



Na osnovu svih izvedenih dokaza, tužilaštvo je, kako se dodaje, utvrdilo da se u konkretnom slucaju eventualno radi o prekršaju iz oblasti javnog reda i mira, pa je Ministarstvu unutrašnjih poslova naložilo da protiv učesnika skupa podnese prekršajne prijave Prekršajnom sudu u Beogradu, a zbog prekršaja predviđenih Zakonom o javnom redu i miru.



U detaljnom obrazloženju svoje odluke, tužilaštvo je podsetilo da je po službenoj dužnosti formiralo predmet povodom događaja ispred Skupštine i na Trgu Nikole Pašica 31. maja, kada su prema napisima u nekim medijima napadnuti novinari koji su bili prisutni zbog izveštavanja o inauguraciji novog predsednika.



Odmah nakon toga je u 2. i 6. juna ispitalo sva lica koja su smatrala da su oštećena tom prilikom i njihove izjave tretitalo kao podnete krivične prijave protiv NN lica, te je sprovelo jedinstveni postupak.



Nakon toga, tužilaštvo je uputilo Odeljenju za javni red i mir MUP-a zahtev za utvrđivanja identiteta osoba koje su učestvovale u opisanim dogadajima, kao i radi utvrđivanja da li se u njihovim radnjama stiču svi bitni elementi bilo kog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.



Odeljenje za javni red i mir tužilaštvu je dostavilo dva izveštaja, 14. juna i 30. oktobra. 



U izveštajima je između ostalog navedeno da je utvrđen identitet osoba koje su učestvovala u opisanim događajima, da su uzete izjave od svih lica koja su smatrala da su oštećena tom prilikom kao i svedoka očevidaca, te da o opisanim događajima postoji fotodokumentacija, koja je uz izveštaj dostavljena tužilaštvu.



Iz izjava građana očevidaca koji su 31. maja bili ispred Doma Narodne Skupštine kako bi prisustvovali svečanom polaganju zakletve novog predsednika Srbije proizilazi da su tom prilikom videli događaje koji se tiču izvođenja pojedinih novinara iz mase.



"Svi su izjavili da bi došlo do mnogo većih incidenata i ''linča'', samim tim i težeg telesnog povređivanja učesnika skupa, da ovi novinari, kao i neki građani nisu izvedeni iz mase, a da su se pritom lica koja su učestovala u tome, ponašala pristojno, da nikome nisu pretili, da su upućivali molbe da se prestane sa provokacijama i slično", napomenulo je tužilaštvo.



Shodno tome tužilaštvo je zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je bilo koje lice izvršilo bilo koja krivična dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.