Magični realizam literate koji ume s rečima

On je uz to prozni pisac s najviše značajnih i međusobno povezanih romanesknih ostvarenja u poslednjih petnaestak godina, dok su ga njegove pripovedačke knjige stilski, žanrovski, morfološki, čak i tematski predstavile kao jednog od najinventivnijih autora kratke i srednje narativne forme naše savremene proze”, ocena je istoričara književnosti dr Marka Nedića izneta  u Biblioteci Matice srpske na okruglom stolu posvećenom „pripovednom vezu” ovogodišnjeg laureata Nagrade Zlatna knjiga BMS.

Podsetimo, ugledni književnik i bibliotečki poslenik drugi je dobitnik najvećeg priznanja Biblioteke Matice srpske, nakon akademika Predraga Pipera. Svojim se knjigama –  „Lajkovačka pruga”, „Setembrini u Kolubari”, „Male priče”, „Limunacija u Ćelijama”, „Orkestar na pedale”.., svrstao među najznačajnije srpske prozne pisce. Istovremeno, kao upravnik lajkovačke Gradske biblioteke, od 1995. do 2000, a zatim kao bibliotečki savetnik do odlaska u penziju 2010. godine, „kulturnim je pregalaštvom veoma mnogo doprineo da se ime i Lajkovca i tamošnje biblioteke krupnim slovima upiše na kulturnu mapu današnje i buduće Srbije”. Laureat je nagrada „Ivo Andrić”, „Branko Ćopić”, „Bora Stankovi攄Meša Selimović”, „Stevan Sremac”, Vukove nagrade...

Govoreći o „najpoznatijem Markovićevom romanu o najpopularnijoj srpskoj pruzi”, profesor emeritus dr Slavko Gordić je apostrofirao raznolikost registara i valera i njihovo uzajamno pretakanje, često u jednoj rečenici, kao možda i glavnu crtu piščevog poetičko-poetskog stava i izraza. „Nimalo slučajno, Lajkovačka pruga – nazivana i lirskom groteskom, polifonijom znanih i neznanih glasova i filozofsko-fantas- tičnom igrom – jednom prilikom je imenovana i kao poema o dosadi”, navodi prof. Gordić, koji će izdvojiti i neke artističke crte te i takve Markoviće poeme: u lajkovačkoj dosadi i hladan vetrić visoko iznad svih glava duva i ništa ne remeti; dosada je jedina lajkovačka znamenitost; ima i onih koji veruju da je lajkovačka dosada jedan filozofski sistem... 

„Radovan Beli Marković drži šaljivo rastojanje naspram stvarnosne proze i one, njoj programski oprečne, simboličko-mitske. Mada naraštajno blizak akterima tzv. proze novog stila, s kojim deli sklonost ka podrivanju visoko estetizovane poetike i tematike presnim prizorima naše male, doslovne stvarnosti, Marković mimetičke povode svoje priče redovno pomera, ili uznosi, u ravan irealnog, čudesnog i čudovišnog, grotesknog, bajke i strahobajke, ili minijature čudačke novele”, opisao je prof. Gordić, ukazavši uz sve to i na „vilinsku i đavoljsku prirodu Markovićevog magičnog realizma”...

Akademik Miro Vuksanović je, pak, u fokus svoje besede stavio iščitavanje najnovijeg romana Radovana Belog Markovića „Plava kapija” (Albatros plus, 2017). „Osetio sam nešto slično gledanju u ribnjak... Voda u njemu nije baš bistra, nije ni mutna, da se ne vidi dno, ali ribe uživaju. Tako je i rečima kod pisaca koji umeju s njima”, navešće akademik Vuksanović, uz napomenu da bi traženje nekakvog jedinstvenog ključa za Plavu kapiju „bio posao nahvao (rđav, nikakav), jer na svakom mestu u ovoj knjizi, u svakom njenom odeljku, zapravo ima poneki ključić nazbilj (pravi) za otvaranje zlatolikih značenja Plave kapije i gledanje miholjske mesečine u pripovedanju mnimog literate Radovana Belog Markovića”...   

Kako je najavio upravnik BMS Selimir Radulović, izlaganja sa okruglog stola „Pripovedni vez Radovana Belog Markovića”, među kojima su i ona dr Dragane Todoreskov, Ostoje Prodanovića, prof. dr Stojana Đorđića ... biće objavljena početkom sledeće godine u posebnom zborniku.

M. Stajić