Teško do posla bez dodatne edukacije
Mlade u svim zemljama regiona muče iste muke, prvenstveno nedostatak posla, ali i neadekvatno obrazovanje i veštine za radna mesta koja se na tržištu traže.
Takođe, mladi koji žele na otpočnu sopstveni posao nailaze na brojne prepreke koje nisu isključivo finansijske prirode i zahtevaju od njih da se dodatno obuče ili prekvalifikuju kako bi radili ono što žele.
Na Regionalnoj konferenciji o preduzetništvu mladih Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koja je prošle nedelje održana u Beogradu, srpski ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević potvrdio je da tržište rada ne uspeva da uposli skoro 29 odsto mladih od 15 do 24 godine, ali ne samo zato što se ne otvaraju nova radna mesta, već i zbog nedovoljne obrazovanosti samih mladih osoba. Naime, Srbiju, a slično je i drugim zemljama regiona, najviše brine činjenica da skoro 18 odsto nezaposlenih mladih ima samo osnovnu školu, a to danas za radno mesto nije dovoljno.
"Celom regionu manjka radna snaga. Ne smemo da dozvolimo da nam se desi ono što se desilo Češkoj i Slovačkoj. Moramo sada da stvorimo drugačije tržište rada i možda je najbolji način da sada razvijamo saradnju u regionu. Da ne bismo imali drastičan odliv kada uđemo u Evropsku uniju", ukazao je ministar Đorđević.
Problem visoke stope nezaposlenih mladih lica, s obzirom da bez njih nema perspektive, je nešto sa čim se Srbija suočava već nekoliko godina. U odnosu na isti mesec prošle godine, broj nezaposlenih mladih jeste manji za 15,4 odsto, ali je i dalje ogroman. Najveći broj nezaposlenih mladih osoba – 57,9 odsto ima srednju školu, ali problem je što njihova zanimanja i veštine nisu usklađeni sa potrebama privrede. Još veći problem predstavlja činjenica da čak jedna petina nezaposlenih mladih nema nikakve kvalifikacije, I oni su u još težoj situaciji nego oni što imaju bilo kakvu srednju školu i čije su šanse da nađu posao minimalne.
"Upravo zato, jedan od prioriteta Vlade Srbije, jeste podsticanje zapošljavanja mladih. Podrška njihovom bržem zapošljavanju ogleda se u pružanju stručne pomoći, obukama iz oblasti preduzetništva i subvencijama za samozapošljavanje. U ovoj godini subvencije za samozapošljavanje dodeljuju se jednokratno u iznosu od 180.000 odnosno 200.000 dinara u slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih ili 220.000 dinara za nezaposlene osobe. Zaključno sa 30. oktobrom, 891 lice mlađe od 30 godina, od kojih 421 žena, ostvarilo je ovu subvenciju i započelo sopstveni posao. Tokom ove godine u programe i mere aktivne politike zapošljavanja uključeno je 42.317 mladih do 30 godina starosti, što je 35,6 odsto od ukupnog broja onih koji su uključeni u ovaj program", objasnio je Đorđević.
Na osnovu podataka koji je registrovala NSZ, kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja najlakše do posla dolaze knjigovođe, računovođe, elektrotehničari-elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, mašinski tehničar – konstruktor, tehničari za kompjutersko upravljanje, radnici na obezbeđenju, kuvari, vozači, komercijalni tehničari i administrativni tehničari. Traženi su i operateri na CNC mašinama, zavarivači, automehaničari, mehatroničari, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre, tesari, zidari, armirači, mesari... Kada su u pitanju profili višeg nivoa obrazovanja najtraženija zanimanja u ovoj godini su IT stručnjaci, diplomirani mašinski i elektrotehnički inženjeri, diplomirani ekonomisti i pravnici, lekari opšte prakse i diplomirani farmaceuti.
S druge strane, pokazuju podaci NSZ, višak na tržištu radne snage su pomoćni prelac, krojač tekstila, tkač, obrađivač kože i krzna, servisni mašinski tehničar, metalostrugar, rukovodilac poljoprivrednih mašina, auto-limar, voćarsko-vinogradarski tehničar, tehničar drvoprerađivačke tehnologije, prerade drveta, pomoćni daktilograf, daktilograf, birotehničar, pravni tehničar, pomoćni ženski frizer, maturant gimnazije...
No, mladi koji su ranije upravo stekli neko od ovih zvanja treba da iskoriste ponudu NSZ i da kroz obuku steknu novo zanimanje koje je potrebno tržištu rada i brzo dođu do radnog mesta. Očekivati da će država sama ponuditi posao onima koji imaju srednju stručnu spremu ili samo završenu osnovnu školu u tržišnoj utakmice u kojoj ima čak 623.000 nezaposlenih , mladi ne mogu očekivati, već moraju svoju sudbinu uzeti u svoje ruke.
Ljubinka Malešević