Igor Mirović: Vojvodina ima znanja i kapaciteta za još brži razvoj 

– Pretpostavljam da se sećate da su poslanici taj program ocenili kao izuzetno ambiciozan. Ja sam i tada tvrdio da je to zapravo realan program i da Vojvodina ima – to se sada i dokazuje – mnogo više kapaciteta, znanja i mnogo više tehničkog i finansijskog potencijala i može kroz politiku okupljanja oko projekata, dakle, kroz zajednički rad s Vladom Republike Srbije, lokalnim samoupravama, naravno, i međunarodnim fondovima, da brže indukuje sopstveni razvoj.

Kako biste sumirali rezultate onoga što je urađeno u godini na izmaku?

– Prva godina je pokazala da smo potpuno u pravu. Gledajući  program rada, ključne elemente programa, velike investicije koje smo najavili, može se konstatovati da smo u najvećem mogućem obimu uspeli. Mogu da vas usmerim pre svega na velike zajedničke investicije. Počeli su radovi na izgradnji pruge od Stare Pazove do Novog Sada, zgrade Radio-televizije Vojvodine, naučno-tehnološkog parka i zgrade Hitne pomoći, koju radimo s Gradom Novim Sadom. Zdravstvu smo dali poseban prioritet. U ovom trenutku saniramo i popravljamo više od deset objekata, s akcentom na regionalnu bolnicu u Pančevu, koja je bila u najlošijem tehničkom stanju. Unapredili smo dijagnostički model zdravstva Vojvodine nabavkom tri angio-sale. Podsetiću vas na to da gotovo 50 odsto smrtnosti od svih bolesti svoj uzrok ima u kardiovaskularnim obolenjima. To je podatak koji govori koliko je to važno. Profunkcionisao je sistem u Subotici, prepoznat je od državnog Fonda za zdravstvo, u toku je pripremna faza za angio-salu u Zrenjaninu. Započeli smo veliki investicioni ciklus obnova predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola. Uspostavili smo punu koordinaciju s Kancelarijom za javno ulaganja, koja investira u značajnoj meri, mi je sustižemo. Sledeću godinu najavio sam da će biti godina socijalne zaštite. Izlazimo s dodatnim programima i kada je reč o samoj sadržini i funkcionisanju sistema i kada je reč o investicionim ulaganjima. Za to se pripremamo kroz odgovarajuće projekte koji su na dnevnom redu.

Povodom 75 godina „Dnevnika”, predsednik Pokrajinske vlade je rekao da voli da čita naš list i da ga čita svaki dan.

– Ljudi iz politike i javnog života najviše vole da čitaju sebe, i u tom začaranom i zatvorenom krugu često na marginama ostaju neke druge „Dnevnikove” stranice. Za ovu priliku ću da izdvojim one o sportu, pa onda da izdvojim stranice o fudbalu – regionalnu ligu i novosadski razred – o njima se mnogo priča i to su vrlo interesantne teme. Ja sam nekada kao dete igrao za „Frušogorac” iz Sremske Kamenice i verovali ili ne, i danas, kada utorkom uzmem „Dnevnik”, često tragam za rezultatima svog kluba. On ima uspone i padove, dvadesetak godina nisam ušao u prostorije, a još malo će stota godišnjica kluba. Zašto sam to rekao? „Dnevnik”, dakle, ima tanane tačke koje nisu samo vezane za politiku, za vlast, opoziciju, za neke te naše grube elemente svakodnevice, nego i ove tanane, po kojima se ljudi godinama za nešto vezuju i sami zapravo postaju deo tkiva „Dnevnikove” tradicije. 

Da li su ustanove, javna  preduzeća i opštine projektno spremni da prate zacrtani program rada Pokrajinske vlade?

– Veoma sam zadovoljan radom „Voda Vojvodine”. Pokazali su izuzetnu projektnu spremnost, daleko veću od nacionalnog proseka. Pripremili su 11 projekata, od ukupno 14 koji se realizuju na celoj teritoriji Srbije, dok je 27 projekata u fazi pripreme. Govorim o ogromnoj organizaciji koja povlači kredite iz međunarodnih izvora da na što više lokacija omogućimo da nabavkom sistema za navodnjavanje poljoprivrednim gazdinstvima bude dostupna voda. Govorim o prilično snažnoj finansijskoj injekciji za podsticaje – više od osam milijardi dinara – preko Sekretarijata za poljoprivredu. To je sve deo slike godine iza nas. Govorim i o dobroj saradnji s opštinama. Od 45 opština u Vojvodini, 44 je konkurisalo, dobilo novac i svi projekti se realizuju. Nemamo nijedan koji je negde na margini i stoji iz nekakvih nerešenih odnosa kad govorim o pripremi projekata u lokalnim sredinama. Radi se o projektima lokalnog ekonomskog razvoja, infrastrukturnim projektima, od kojih su neki veoma, veoma značajni i tiču se dodatnih potencijala za privredni razvoj. Radimo industrijske zone na 11 lokacija u Vojvodini. Mislim da se može reći da smo uspeli u tom veoma ambicioznom projektu. Dokazao sam sa svojim timom da Vojvodina može više i da ima strahovite potencijale, koji su sad prepoznati od nacionalnog nivoa. Ulazimo i u nove projekte. Dogovorili smo se da zajedno s Vladom Srbije  pripremimo projekat brze saobraćajnice od Novog Sada do Zrenjanina i od Zrenjanina do Beograda.

Kako kao predsednik Pokrajinske vlade komentarišete izvršenje budžeta u devetomesečnom periodu?

– U načelu sam zadovoljan. U nekim sekretarijatima je izvršenje bolje, u nekima u potpunosti i nisam zadovoljan. Ima i dalje prostora za analizu svih budžetskih razdela, za analizu funkcionalnosti svakog razdela ponaosob. Imamo i dalje prostora i videćete na predlogu budžeta za 2018. godinu da ćemo uspeti i dalje da snižavamo troškove specijalizovanih usluga, sve one razdele bez kojih možemo, da bismo što više novca uneli u strukturu budućeg ekonomskog razvoja kroz podsticaje u poljoprivredi, privredi, turizmu, u investicionim zahvatima u svih 45 opština. Sačekaćemo realizaciju budžeta do kraja godine, ali ako suficit u budžetu bude preveliki, time neću biti zadovoljan jer preveliki suficit nije izraz dobrog planiranja i dobre realizacije. Jednostavno, i dalje postoje slabosti u sistemu koje ćemo, verujem, u već drugom koraku, a to je budžet za 2018, uspeti da otklonimo.

Da li ste zadovoljni sprovođenjem koncepta politike okupljanja oko projekata? 

– Dokazali smo da je taj koncept najbolji za Vojvodinu jer Vojvodina dobija dodatne pare i ulaže u sopstveni razvoj. Dokazali smo da parapolitički fondovi, poput Fonda za tzv. nove tehnologije, koji je u stvari bio fond za pranje para, kao i nekadašnji Fond za kapitalna ulaganja, gde imamo deset problematičnih ugovora. Oni su zapravo bili kamen spoticanja za ukupan razvoj Vojvodine. Evo, spreman sam da čujem od javnosti i opozicije da smo bilo gde pogrešili. Držimo se čvrsto rokova, to je takođe obeležje ove vlade. Od  više od 100 projekata, kasnimo samo nekih tridesetak dana na izgradnji novog bloka škole „Vase Stajić” u Novom Sadu, ali i taj će posao biti gotov do kraja novembra.

Koji projekti se završavaju i koji će biti započeti?

– U narednoj godini ćemo nastaviti zajednički da finansiramo izgradnju zgrade RTV-a. Republika se već usaglasila da u toj drugoj, poslednjoj fazi izgradnje, za naš budžet opredeli svoje učešće. Svoje učešće opredelila je i za osmu, poslednju fazu izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici. Što se „Žeželjevog” mosta tiče, na proleće ćemo se pozdraviti sa zaposlenima. Most je praktično sklopljen, sad se intenzivno radi na pristupnim saobraćajnicama. Sledeće godine ulazimo u nove projekte. Počinjemo izgradnju Letenke, a u okviru Kampusa, nadam se da ćemo početi sledeće godine da gradimo novu zgradu Kulturnog centra na mestu restorana prekoputa zgrade Više poslovne škole. Imaćemo velike investicije u lokalnim samoupravama, u dogovoru s Republikom završićemo atletske stadione u Subotici i Zrenjaninu.       

Dokle se stiglo s realizacijom projekta na izgradnji B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine?

– Na samom smo pragu poslednje faze, u kojoj Republika Srbija, preko Vlade i Ministarstva zdravlja treba praktično da pusti ili objavi javnu nabavku za izvođača radova za izgradnju B i C bloka. Da li će se to desiti sad, ili tokom prvih meseci 2018 – u ovom trenutku meni nije poznato. Mi smo uradili svoj deo posla. Niški klinički centar je pred puštanjem u funkciju, ostaju klinički centar Beograd i Novi Sad, gde je potpuno sve spremno s neophodnom dokumentacijom. Odobren je i novac na velikom skupu u Trstu, još tokom leta je završena revizija aranžmana, potpisana su dokumenta i taj novac čeka da naše nadležno ministarstvo otvori tu proceduru. U svakodnevnom smo kontaktu s Ministarstvom zdravlja, za nas je to zaista pitanje života i smrti jer želimo 30.000 novih kvadrata, želimo da u dogovoru s Vladom Srbije, obezbedimo novac za nove dijagnostičke aparate, želimo da dobijemo prostor za uređenje Kliničkog centra, želimo da naši lekari, naše medicinsko osoblje, imaju mnogo bolje uslove za rad i to će biti neka vrsta krune rada ove pokrajinske vlade jer je to pokazatelj da uspevamo da u tom izuzetno važnom segmentu života dostižemo standarde koji postoje u razvijenim zemljama.

Eržebet Marjanov

Foto: R. Hadžić