Nenad Pagonis: Nokaut zaglupljivanju

Osim svojih brojnih talenata i veština Nenad je nastupom sa suprugom Majom Brukner promovisao i porodične vrednosti i svoj samurajski pristup životu. S Nenadom pričamo o časnim ratničkim kodeksima koji koji hronično nedostaju našem društvu i njegovom nastupu u emisiji s plemenitim ciljem TLZP.

Šta vam je najteži deo priprema za TLZP i da li vam supruga Maja Brukner pomaže budući da je školovana glumica?

"Najteže mi pada put za Beograd u toku proba. Stvarno ima mnogo vežbanja...pevanja, koreografija, scena... Tako da nekad idem i po dva puta za Beograd. Sve ostalo je mačiji kašalj".

Da li ste iznenadili sami sebe kroz ovaj šou, kao što su žiri i publika oduševljeni vašim nastupima?

"Nisam. Možda zvuči pretenciozno, ali sam uvek bio svestan svojih mogućosti u svemu, i u boksu, i u muzici, i u životu. Kada nastupam sa svojim bendom „Black Peocock” navikao sam na oduševljenja u publici jer niko nije očekivao da jedan bokser ovako peva".

Vaše odlično pevanje nije bilo iznenađenje za Novosađane koji su gledali vaše nastupe i sa „Jurašic Rock Bend”. Da li možemo očekivati ozbiljniji upliv u pevačke vode nakon TLZP?

"Možda uplivam u muzičke vode nakon završetka karijere, ali otom potom. Na ovo sam pristao jer je šou humanitarnog karaktera i ima plemenit cilj, a to je da se pomogne onima kojimaje pomoć najpotrebnija kroz naše imitacije i glumu. Muzika je definitvno moja velika ljubav i pratiće me ceo život".

Koga biste voleli da imitirate?

"Najviše bih voleo da imitiram Brajana Džonsona iz Ac/Dc-a. To je muzika koju ja slušam i koja mi je energetski bliska. Voleo bih naravno i da dobijem neke kultne stvari od „Atomskog Skloništa” da bih podsetio mlađe generacije na skoro zaboravljene pesme, lekcije i tesktove iz njihovog asortimana".

U kik-boksu ste osvojili sve što se osvojiti može, odakle iznova crpite taj motiv za pobedom i kako prevazilazite strah?

"Motiv za pobedom sada crpim iz želje da obezbedim svojoj porodici što više sebe u svom slobodnom vremenu kad završim karijeru! Nikad nisam podnosio robovski sistem rada koji nameće vladajuća elita od 8 do 16 časova. Uvek sam voleo da budem svoj, da budem slobodan i imam svoje vreme kad god to poželim. Sada to vreme želim da budem sa svojom decom i porodicom a to će biti uskoro za koju godinu kada završim karijeru i odem u sportsku penziju". 

Napomenuli ste da u vašem životu vladaju ratnički kodeksi kao kod samuraja, kako ste uspeli da implementirate to u svoj život i ne postanete još jedan od opasnih momaka s Detalinare, i koliko je teško to preneti na današnju omladinu, budući da se i time bavite u svom klubu i kroz humanitarni rad?

"Mislim da je odlučujući faktor u tome odigrala ljubav prema svetu i okolini koju osećam u sebi. Nikad nisam imao potrebu ili želju da nanesem nekom drugom zlo. Naravno, tu je dosta učinila i moja potreba za čitanjem, umnom i duhovnom afirmacijom zbog koje sam rano shvatio smisao života i to da smo svi mi na jednom mnogo finijem i suptilnijem nivou povezani jedni sa drugima na načine na koje ne možemo ni da zamislimo.

Danas je dosta teško biti primer omladini jer sistem ne želi pametne ljude i pametnu decu. Sve se radi samo da se deca zaglupe i programiraju da budu poslušni robovi sistema. Davno su prošla vremena kada su se ljudi porobljavali oružjem i ratovima. Sada se to radi televizijom, parovima, farmama itd. Deca to gledaju, uče i slede te uzore koje imaju. Idiotizacija completed! Zato se trudim da promenim svoju okolinu i da budem primer kako treba živeti u skladu sa okolinom".

Negde ste naveli da vam je moto: „Nikad ne odustaj od svojih snova. Snovi postaju java kada duboko veruješ u njih“. Ima li još snova koje želite da ostvarite?

"Snove koje sada imam su uglavnom vezani za moju porodicu, a to je da izvedem svoju decu na pravi put. Da im budem primer kakvi ljudi treba da postanu. Da im budem putokaz za dobre stvari u životu. Naravno, sanjam o tome da se ovo društvo promeni. Da imamo više solidarnosti, tolernacije i ljubavi jedni prema drugima".

Snežana Milanović