UNS: Kursevi stranih jezika na Filozofskom fakultetu

Svoja vrata, ova visokoškolska ustanova, baš zbog toga, svake školske godine, otvara bar po jednom, u poslednje vreme neevropskom jeziku.

Najnovija prinova je korejski, koje se priključio bogatoj riznici jezika koji se na Filozofskom fakultetu uče: od srpskog, preko mađarskog, slovačkog, rumunskog, pa do rusinskog, te stranih engleskog, nemačkog, ruskog, francuskog, španskog, italijanskog, portugalskog, poljskog, slovenačkog, makedonskog, ukrajinskog, grčkog, japanskog, hindija, turskog, persijskog i kineskog.

U ovom veku globalnog življenja niko ne zna gde će i s kim raditi, a i politika i ekonomija kao jedno od oruđa traže jezik, jer dublje poznavanje jezika znači i poznavanje kulture naroda koji tim jezikom govori, kaže dekanica Filozofskog fakulteta profesorka dr Ivana Živančević Sekeruš.

Prema njenim rečima, sve više će se živeti i raditi u interkulturalnim zajednicama, u multinacionalnim kompanijama, što traži i dublje međusobno razumevanje i zato smo se na Filozofskom fakultetu okrenuli uvođenju, ne samo evropskih, nego i ostalih jezika.

To je naš način da se pripremimo za globalni svet, čiji je Evropa tek mali deo, naglašava naša sagovornica.

Dvosemestralne kurseve svih ovih jezika mogu da pohađaju, studenti Univerziteta u Novom Sadu i zaposleni na fakultetu, tako i svi ostali zainteresovani.

Predavači su izvorni govornici i univerzitetski nastavnici, koji rade sa grupama od pet do 10 polaznika, dva puta nedeljno po dva školska časa, od 18 do 21 sat, a po dogovoru se časovi organizuju i vikendom.

Cena jednog kursa je 17.000 dinara, dok je cena promotivnih, a ove školske godine to su persijski, portugalski, turski, hindi i korejski, 13.000 dinara.

Svi kursevi mogu se platiti i u ratama, a Fakultet određenim kategorijama polaznika odobrava i popuste do čak 40 odsto na ove cene.

Svaki novi jezik, kaže dr Živančević Sekeruš, jedna je važna alatka, koja uvek ostaje sa onim ko nauči da je koristi.

Ta alatka preduslov je za trajni mir, jer njenom upotrebom, koja dovodi do međusobnog razumevanja, izbegavaju se nesporazumi. Zato i ne čudi što je interesovanje za kurseve na Filozofskom uvek veliko, i to ne samo studenata, nego i ostalih građana, počev od osnovaca i srednjoškolaca, pa do onih u poznim godinama.

Za prvi kurs korejskog se već prijavilo 25 zainteresovanih.

Malo ko u Srbiji nema nešto što je proizvedeno u Samsungu, Hjundaiu ili Kii, kaže dekanica Filozofskog fakulteta.

Prema njenim rečima, neko već radi, a neko će možda sutra raditi u ovim kompanijama ili s nekim ko s njima sarađuje.

Pored toga, Korejci imaju sjajne stipendije za razne oblasti i nivoe studija. Međutim, učenje jezika, ne samo korejskog, mnogo je više od mogućnosti odlaska na studije. Danas na tržištu rada znanje engleskog više nije dovoljno i svaki novi jezik, a naročito neevropski, kojima govore milioni stanovnika naše planete, povećava šanse za zaposlenje. I prikazivanje turskih, španskih ili indijskih serija na televizijama doprinelo je velikom interesovanju građanstva za učenje tih jezika i upoznavanje kultura koje su na taj način ušle u mnoge domove i prestale da budu nepoznate i egzotične, kaže dekanica.

Među polaznicima ovih kurseva su i zaljubljenici u jogu, indijsku filozofiju, ajurvedsku medicinu, fado, flamenko, tango...

D. Devečerski