OkoTVoko: Ljubav preko Liste
Regulatorna agencija za elektronske medije konačno je donela dodatno uputstvo o nedavno objavljenoj Listi televizijskih programa za koje je predviđen obavezan prenos bez nadoknade, a sve u svrhu zaštite medijskog pluralizma.
Po toj listi, Radio televizija Srbije ima dva obavezna osnovna programa – Prvi i Drugi, kao i Radio televizija Vojvodine za područje Pokrajine. Što se tiče komercijalnih televizija, obaveza emitovanja odnosi se na O2 televiziju, Pink, Hepi i Prvu TV.
Kako smo ranije pisali, REM je, posle sukoba između kablovskog distributera Radijus vektor sa komercijalnim televizijama s nacionalnom frekvencijom – tadašnjim B92, Prvom TV i Hepi televizijom, izbacio ove televizije iz osnovne ponude, objašnjavajući da ih zakon ne obavezuje da ih emituju, a da su ove televizije za emitovanje svog programa od Radijus vektora tražile popriličnu nadoknadu.
Rat saopštenjima koji je potom usledio otkrio je stvari o kojima se malo priča: odnos ponude i potražnje doveo je do različitog pristupa pitanju koje će televizije kablovski distributeri emitovati u osnovnom, a koje u posebnom paketu, koliko će to da košta televizije, a koliko samog distributera. Distributeri su se žalili na to da ih “velike” televizije ucenjuju ogromnim nadoknadama za njihovo emitovanje, televizije su kukale kako ih distributeri ucenjuju promenama pozicija u listi programa ili izbacivanjem iz osnovnog paketa, dok male televizije kukaju kako moraju da plaćaju dosta novca da bi ostale u osnovnoj kablovskoj ponudi.
REM je zato bio prinuđen da, bar kad su velike televizije u pitanju, donese solomonsko rešenje: distributeri su obavezni da emituju ovih šest programa (osam u slučaju Vojvodine) bez traženja nadoknade, ali su i emiteri obavezni da ga bez nadoknade ustupe distributerima za emitovanje.
U obrazloženju odluke članovi Regulatornog tela za elektronske medije navode da bi svako drugo rešenje dovelo ili do privrednih prestupa (emitovanjem bez dozvole), dok bi s druge strane, televizije koje bi zahtevale novac za emitovanje dovele u pitanje svoju dozvolu za nacionalnu frekvenciju, jer su u postupku izdavanja dozvola kao dokaz o ekonomskoj samoodrživosti dostavili projekciju svog poslovanja bez prihoda od operatora. REM je, takođe, presudio i da distributeri mogu da emituju programe ovih televizija bez njihove saglasnosti, kao i da pozivanje na kršenje autorskih prava neovlašćenim emitovanjem u ovom slučaju nema pravnu osnovu.
“S obzirom na to da je obaveza prenosa navedena četiri televizijska programa ustanovljena u javnom interesu i radi zaštite medijskog pluralizma, jasno proizilazi da ostvarenje javnog interesa ne podrazumeva da se operatori, pored navedene obaveze prenosa TV programa, izlažu i finansijskim obavezama prema pružaocima medijskih usluga po osnovu naknade za odobravanje distribuiranja njihovih televizijskih programa, i to mimo svoje volje”, objašnjavaju u REM-u.
Ono što u ovoj priči nedostaje, jeste regulisanje pitanja malih televizija s regionalnom ili lokalnom frekvencijom. Da li će REM i za njih naći rešenje, naročito ako se ima u vidu da su, sudeći po statistici, regionalne i lokalne televizije ukupno gledanije od ovih velikih komercijalnih, ostaje da se vidi. Primirje je, bar što se Hepija, Pinka, O2 i Prve TV tiče, privremeno sklopljeno, do nekog sledećeg rata oko pozicija i rasporeda, ili tehničkih zahteva oko kvaliteta emitovanja.
Ivana Vujanov