Goran Bajšanski: Odustajanje ne postoji kao opcija

Ono mu jeste značajno, ali ipak nije najveće u njegovom dosadašnjem radu. I, mada je postao prepoznatljiv po nesebičnom pomaganju onima kojima je pomoć potrebna, kaže da nije očekivao da će taj trud biti nagrađen Poveljom.

– Ne mogu da kažem da sam očekivao, ali sam znao da postoji mogućnost da me neko može predložiti, ali nisam znao da će to uraditi sve te institucije – skromno prokomentarisao je Bajšanski. – To je više priznanje za Udruženje, za sve građane, nije to samo moje priznanje.

Koliki je to podsticaj za dalji rad?

– Podstiče, naravno. Jer – nešto što me je najviše obradovalo – jeste što je to bila jednoglasna odluka odbornika Skupštine grada. To je pokazatelj da nebitno šta, za koga i koliko radimo, radimo za sve nas i da je to nagrada građana. Prepoznatljivi smo, ljudi nam veruju što je veoma bitno, i ovo priznanje će to dodatno pospešiti.

Osim Novembarske povelje, koje je najveće priznanje koje ste dobili u svom dosadašnjem radu?

– Što se tiče sportskih manifestacija, najveće priznanje mi je Novosadski šampionat između dve vatre. To je ogromna stavka jer smo ujednili više od hiljadu devojčica i dečaka, naročito jer nije bilo takmičarskog duha, već stvar društvenog odnosa između dece. Što se tiče humanitarnog rada, najveće priznanje jeste uspešna pomoć romskoj porodici Đurkić, zbog koje su se građani Novog Sada ujedinili pa smo uspeli da sakupimo milion dinara za kupovinu kuće. Najvažnije je to da će ta porodica ostati u Novom Sadu. Što se tiče pomaganja bolesnoj deci, nikoga ne bih izdvajao, tu su svaki dinar i pažnja bitni, tako da su oni svi heroji, naročito njihovi roditelji.

Šta vas je motivisalo da počnete da se bavite humanitarnim radom?

– Odmalena radim nešto, bilo humanitarno organizovanje ili ne, ali uvek sam bio lokomotiva koja je nešto vukla. Sad je malo prešlo na neki viši nivo jer sam iskoristio medijsku pažnju i usmerio je s međunarodnih rezultata u humanitarne svrhe i sportske manifestacije. Mogu da kažem da se ja time hranim, što više ljudi usrećim, ja sam malo deblji... Šalim se. To je jedna lopta koja se okreće i koju trenutno širim na našu decu, da uvide da mogu da izdvoje malo vremena i za nekog drugog.

Pa ste tako i vi neko ko motiviše druge...?

– Jeste da sam trenutno motivator, ali to je nešto što je u meni. Mislim da je nemoguće da opišem kako i zbog čega sve to radim, kako postižem, da li neko ispašta... Pokušavam da se u segmentima kada je nešto bitno posvetim tome, i da, kad nešto radim, to bude najbolje što može.

U tom smislu, ko vam je najveća podrška?

– Mogu da kažem da je moja glavna misao moje dete jer želim da sutra njoj bude dobro i da živi u boljoj sredini nego što je ova sada. Takođe, drugare ne mogu da izostavim jer bez njih ne bi mogle da se odrađuju akcije, a bez porodice ne bih imao podršku. Svi su u nekom paketu podrške, a cilj je da mlađim generacijama ostavimo što lepšu sredinu.

Koliko je moguće tako nešto postići kroz humanitarni rad?

– Moguće je. Ja sam kao pojedinac krenuo nešto. Sad razne strane, od prijatelja, firmi, medija... svi prepoznaju to i žele da učestvuju. Koliko ko ima mogućnosti, vremena i posvećenosti da pomogne u nečemu. Kad ljudi prepoznaju i vide ono što radite, to je dovoljno.

I nema odustajanja?

– Nerealno bi bilo. Što se tiče sporta, moram da napomenem da je Olimpijski komitet odobrio da Francuska bude domaćin Olimpijskih igara 2024. godine. I moja životna želja u sportu je da učestvujem na Olimpijskim igrama i da budem predstavnik Srbije, ali da li ću biti kao takmičar ili kao deo tima, pokazaće vreme. Što se tiče humanitarnog rada, samo želim da na još bolji način uspemo da prodremo do ljudi da počnu da rade ono što ja radim. Voleo bih da imam konkurenciju jer, što više radimo, što se više namećemo, to će našem društvu biti bolje – uveren je Goran Bajšanski.

Lea Radlovački

Jedna od većih akcija koja je u planu da se uskoro realizuje je „Očistimo škole i školske klupe”, koja će se odvijati na teritoriji cele Vojvodine. Sve škole koje imaju određeni problem, treba da ga fotografišu i pošalju na „Fejsbuk” stranicu Udruženja građana „Novi Sad” do 10. novembra, nakon čega će se videti gde su najveći problemi, te će se krenuti po prioritetima u čišćenje i sređivanje škola.

– Imaćemo jedno lepo jesenje i zimsko druženje po Vojvodini, a zrenjaninska firma „House” nam je glavni pokrovitelj i rekli su da će nam dati sve što je potrebno od hemikalija za sve prijavljene škole – kaže Goran Bajšanski. – Sređivaćemo s decom iz tih škola i njihovim roditeljima jer želimo da ih edukujemo da ne treba tako da prljaju svoju školsku sredinu, već da je čuvaju.